Svake godine oktobar počinje ubeđivanjem Vlade Republike Srbije da je ovogodišnji izveštaj o napretku Srbije „najpozitivniji do sada“, „pozitivan“, „najpozitivniji u regionu“.
Istina je da je možda jedino izveštaj iz 2013. godine imao pomalo pozitivan i euforičan ton u odnosu na inače administrativni, šturi i birokratski, briselski rečnik, i nije tajna da je to bilo zahvaljujući potpisivanju Briselskog sporazuma, kojim je otvoren put za početak istinskog rešavanja odnosa između Beograda i Prištine. Istina je da i to (ubeđivanje građana i sebe samih) nije najbolji način da se čita Izveštaj o napretku.
Svrha Izveštaja jeste da oceni sprovođenje reformi na putu ka članstvu u Evropskoj uniji i prateći je dokument uz „Strategiju proširenja“, koja definiše opšte smernice za razvoj ove politike u aktuelnoj i narednoj godini. Strategija ukazuje na najvažnije probleme i izazove za zemlje koje, osim slične sudbine, dele i slične probleme u razvoju demokratije i ispunjavanju uslova za punopravno članstvo u EU.
Pojedinačni izveštaji dodatno daju smernice i ukazuju na pitanja i oblasti u kojima se kaska ili ne napreduje, ili, daleko bilo, nazaduje, kao i na one svetle primere dobro osmišljenih i sprovedenih reformi.
Autorski tekst Maje Bobić možete, u celosti, pročitati na sajtu Evropskog pokreta u Srbiji.
