Kada je Aleksandar Vučić nakon ubedljive pobede svoje Napredne stranke u nedelju održao pobednički govor, činilo se da njegova ozbiljnost nije srazmerna uspehu koji je postigao.
Po prvi put od 1992, kada su održani drugi višepartijski izbori, jedna partija može da upravlja zemljom sama. Sa 48,34% glasova i 156 (od 250) mesta u parlamentu, ovoj stranci nije potreban koalicioni partner, osim ukoliko želi većinu za promenu ustava. Ova pobeda nosi opasnost i za pobednika i za srpsku demokratiju.
Prvo, može se ispostaviti da su Vučić i njegova stranka izvojevali Pirovu pobedu. Izbori su i raspisani zato što je Vučić želeo da smanji vlast premijera Dačića i njegove socijalističke partije. To je i ostvario (iako je SPS ostao jak kao i ranije u pogledu broja glasova), ali sada, ukoliko želi sam da bude na vlasti, ne može loše odluke da svali na koalicionog partnera. Zato nije iznenađujuće što se čini da uprkos ubedljivoj većini SNS želi da uključi još neke stranke u vladu
Autorski tekst Florijana Bibera (direktor Centra za jugoistočne evropske studije Univerziteta u Gracu) možete pročitati na portalu euractiv.rs.
