Minhen, 20. februar 2017. (Euractiv) – Sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Rusije i drugih zemalja Evroazijske ekonomske zajednice u ovom trenutku ne deluje kao realna mogućnost, ali bi po proračunu Centra za međunarodnu ekonomiju nemačkog instituta Ifo svima doneo koristi, saopštio je 20. februara taj institut.
Prema rezultatima istraživanja Ifo, sveobuhvatni sporazum EU i Evroazijske ekonomske zajednice mogao bi da dovede do povećanja realnog prihoda po stanovniku u EU za 0,2%, odnosno za 91 evro.
U Rusiji bi moglo da dođe do povećanja od čak 3% na 235 evra godišnje.
"U osnovi ovog povećanja je činjenica da su ekonomske strukture na svim stranma visoko komplementarne", objasnio je direktor Centra Gabrijel Felbemajer (Felbemayr) na konferenciji u ovom centru pod nazivom "Zajednički ekonomsko prostor od Lisabona do Vladivostoka".
Naveo je međutim da ugovor o slobodnoj trgovini nije realan dogod se ne reši sukob u Ukrajini, ali da bi mogao da bude sastavni deo novog strateškog partnerstva između EU i Rusije.
Proračun ovog minhenskog instituta pokazao je da bi za Nemačku takav sporazum mogao da znači povećanje izvoza za 31 milijardi evra, od čega treba oduzeti negativne efekte sporazuma u vidu promena tokova trgovine u vrednosti od devet milijardi evra. Taj negativni efekat bio bi posledica rusog izvoza u eu u sektorima poput metala, što bi uticalo na izvoz tih proizvoda iz Nemačke.
Ifo smatra da bi i druge zemlje EU imale koristi od sporazuma o slobodnoj trgovini.
Prema modelu Ifo, sporazum o slobodnoj trgovini bi povećao izvoz Rusije u EU za oko 71 milijardu evra, dok bi se ubrzao i izvoz u druge delove sveta zahvaljujući jeftinijoj mehanizaciji i intermedijarnim odnosno polugotovim proizvodima iz EU, koji bi povećali konkurentnost Rusije, pa bi ukupan izvoz te zemlje bio povećan za 77 milijardi.
Druge zemlje evropazijske unije takođe bi imale koristi, navodi se u studiji izrađenoj za Bertelsman fondaciju.
Dojče vele prenosi, pozivajući se na nemačko ministarstvo spoljnih poslova, da je zbog sankcija EU Rusiji izvoz Nemačke u Rusiju opao za 26% u 2015. godini u odnosu na prethodnu godinu, na 21,8 milijardi, a izvoz Rusije u Nemačku za 22%, na 29,9 mlijardi evra.
Međutim, uprkos krizi od 6.000 nemačkih kompanija koje posluju u Rusiji, 5.600 je ostalo je u toj zemlji u iščekivanju ponovog pokretanja ekonomije.
Navodi se i da je u prvoj polovini 2016. godine zabeležen blagi rast trgovinskih odnosa između Nemačke i Rusije, uključujući i nemačkih direktnih investiciaj u Rusiju.
Evroazijsku ekonomsku zajednicu činili su Belorusija, Kazahstan, Kirgizija, Rusija, Tadžikistan i Uzbekistan, a ova organizacija 2014. je ugašena da bi je zamenila Evroazijska ekonomska unija koju čine Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija i Rusija.
