Srbija u oblasti azila i migracija ostvarila određeni nivo pripremljenosti

Beogradski centar za ljudska prava

Beograd, 14. oktobar 2020. – Evropska komisija je u najnovijem Izveštaju o napretku ocenila da je Srbija u okviru Poglavlja 24 (pravda, sloboda, bezbednost) u kojem se nalaze oblasti azila i migracija ostvarila „određeni nivo pripremljenosti“ i da kao tranzitna zemlja, ima konstruktivnu ulogu i značajno doprinosi u upravljanju migracijama prema Evropskoj uniji.

Saopštenje Beogradskog centra za ljudska prava prenosimo u celosti.

Komisija u Izveštaju potvrđuje da na zapadnobalkanskoj ruti funkcioniše veoma aktivna krijumčarska mreža i navodi da borba protiv ovog vida kriminala mora biti ojačana.

U Izveštaju se konstatuje da je većina migranata u Srbiji smeštena u privremenim smeštajnim kapacitetima i da nemaju nikakav pravni status, ali ocenjuje napore koji se preduzimaju kao dovoljne da zadovolje osnovne potrebe osoba koje prolaze ili ostaju na teritoriji Srbije u uslovima pojačanog priliva i mešovitih migracija.

Ocenjeno je da je pravni okvir Srbije u oblasti azila usklađen sa acquis u velikoj meri, ali se ističe da Srbija mora dodatno da unapredi zakonodavstvo u odnosu na pristup postupku azila, drugostepenom postupku, besplatnoj pravnoj pomoći i primeni koncepta sigurne treće zemlje.

Takođe se napominje da se pristup informacijama o postupku azila mora poboljšati na svim nivoima, posebno na Aerodromu „Nikola Tesla„.

Aerodrom se ocenjuje kao problematičan zbog nepostojanja adekvatnih uslova prihvata, pristupa pravnom savetovanju, sprovođenju postupka na granici i u tranzitnom prostoru, na šta je Beogradski centar za ljudska prava godinama ukazivao.

Evropska komisija se u Izveštaju nije osvrnula na činjenicu da je Srbija postavila žičanu ogradu na granici sa Severnom Makedonijom, kao i da je potpisala „tehnički sporazum“ o primeni Sporazuma o readmisiji sa Austrijom.

Komisija nije ulazila u probleme koji se odnose na primenu sporazuma o readmisiji koji ne finkcionišu ili funkcionišu na minimalnom nivou. Ukazano je da nedostatak sporazuma o readmisiji sa trećim državama uključujući Avganistan, Pakistan i Iran predstavlja prepreku za prinudno vraćanje.

U oblasti integacije navodi se da je pravni okvir usvojen, ali da je neophodno pojačati saradnju sa različitim sektorima, i uskladiti zakonodavni okvir Srbije sa Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti kako bi se postigao efikasan pristup socijalnim i ekonomskim pravima izbeglica.

Evropska komisija u Izveštaju skreće pažnju na dugogodišnji problem u Srbiji u vezi sa neizdavanjem putnih isprava osobama kojima je odobren azil, navedeno je u saopštenju Beogradskog centra za ljudska prava.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…