Vašington, 07. maj 2020. – Srbija u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa (FH) prvi put posle 2003. nije svrstana u „delimično konsolidovane demokratije“ već u kategoriju „hibridnih režima“ u kojima je vlast zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene.
Kina koristi slabe institucije i korumpirane sisteme da širi svoj antidemokratski uticaj u inostranstvu, pre svega kroz tehnologiju i sisteme video nadzora, a jedna od tih zemalja je i Srbija, navodi se u izveštaju.
Kako se navodi u izveštaju „Zemlje u tranziciji“ kojim je obuhvaćeno 29 zemalja bivšeg SSSR i Istočne Evrope, korak unazad iz kategorije „delimično konsolidovanih demokratija“ u kategoriju „hibridnih režima“ pored Srbije načinila je i Crna Gora, dok su Kosovo i Severna Makedonija jedini u regionu Zapadnog Balkana ostvarili napredak.
Pojam „hibridni režim“ odnosi se na države u kojima vlast istovremeno može da sprovodi političku represiju i raspisuje izbore, u kojima su demokratske institucije krhke i postoje značajni izazovi u odbrani političkih prava i građanskih sloboda.
Na Balkanu su višegodišnje zarobljavanje države, zloupotrebe vlasti i „čvrste taktike“ koje koristi Aleksandar Vučić u Srbiji i Milo Đukanović u Crnoj Gori doveli do toga da su prvi put od 2003. te zemlje ispale iz kategorije demokratija, navodi FH.
Dodaje se da se ta promena događa u vreme kada je proces pristupanja EU zapao u neslaganja i više ne služi kao primer za demokratsku reformu, kada politika velikih sila i transnacionalne diplomatije pretvaraju Balkan u geostratešku šahovsku tablu.
U Srbiji se negativni pokazatelji u demokratskim reformama i metodama vladavine beleže pet godina zaredom, navodi FH.
U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi da je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) od dolaska na vlast 2012, sistematski ograničavala mogućnosti opozicije da bude uključena u upravljanje državom.
Na dnevni red skupštinskih sednica stavljani su gotvo isključivo predlozi vladajuće većine, a SNS „da bi ograničila nadzor nad sopstvenim predlozima, isključuje opoziciju iz parlamentarnih odbora i predloge preplavljuje nepotrebnim amadmanima, koji bivaju uključeni u vreme odobreno za parlamentarnu debatu”, navodi se.
U izveštaju se ukazuje i na praksu usvajanja zakona po hitnom postupku – procesa koji bi trebalo da bude primenjen isključivo u vanrednim situacijama i ističe da je tokom 2019. više od polovine zakona u Srbiji usvojeno po hitnom postupku.
Navode se i ocene posmatrača Saveta Evrope i OEBS da su poslednji parlamentarni izbori 2016. godine pokazali da SNS „zloupotrebljava većinu, zamagljuje razliku između državnih i partijskih aktivnosti, vrši pritisak na birače, naročito one zaposlene u javnom sektoru“.
Rezultat svega navedenog je bojkot opozicije u radu parlamenta jer „ne osećaju da mogu efikasno da se zalažu za promenu politike“, navodi FH, ali i dodaje da „iako je manevarski prostor političkih oponenata vlasti sužen, u lošim uslovima uvek treba dodatno razmotriti mogućnosti institucionalne borbe“.
Ukupno gledano, izveštaj FH pokazao je da se u celom posmatranom regionu beleži pad demokratskih pokazatelja. Broj zemalja ocenjenih kao demokratije nikada nije bio niži od 1995, kada je prvi put objavljen ovakav izveštaj – od ukupno 29 zemalja 10 su demokatije, 10 hibridni režimi i devet autoritarni režimi.
Kosovo i Severna Makedonija jedini su iz regiona po oceni FH ostvarili napredak u odnosu na prošlogodišnji izveštaj, ali su i oni u grupi „hibridnih režima“.
U toj kategoriji su i Albanija i Bosna i Hercegovina, dok je Hrvatska sada jedina iz regiona u grupi delimično konsolidovanih demokratija.
Izveštaj „Države u tranziciji“ FH procenjuje status demokratskog razvoja što se izražava „ocenom demokratije“ od jedan do sedam. Na osnovu toga države su svrstane u kategorije „konsolidovanih autoritarnih režima” – 1.00 do 2.00, „polukonsolidovane-konsolidovane autoritarne režime“- 2.01 do 3.00, „tranzicione hibridne režime“ 3.10 do 4.00, „polukonsolidovane demokratije“ – 4.01 do 5.00 i „konsolidovane demokratije“ – 5.01 do 7.00.
