Srbija se i dalje suočava s brojnim izazovima u domenu ljudskih prava

Stejt department

Vašington, 12. mart 2020. – Srbija se u 2019. godini suočavala s brojnim izazovima u domenu ljudskih prava, među kojima su optužbe za torturu na račun policije, najteži oblici ograničavanja slobode izražavanja i medija, brojni slučajevi korupcije u vladi i nasilje nad pripadnicima LGBT populacije, navodi se u najnovijem izveštaju američkog Stejt departmenta.

U izveštaju o ljudskim pravima za 2019. godinu, Stejt department je naveo da su srpske vlasti preduzele korake za procesuiranje zvaničnika koji su kršili ljudska prava, ali i da mnogi posmatrači veruju da su brojni slučajevi korupcije i društvenog i nasilja u porodici ostali neprijavljeni i nekažnjeni.

Iako Ustav Srbije zabranjuje mučenje i drugo surovo, nehumano ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje, policija je povremeno tukla pritvorene osobe i maltretirala osumnjičene, uglavnom tokom hapšenja ili pritvora, radi dobijanja priznanja, iako takvi dokazi nisu dozvoljeni pred sudom„, navodi se u dokumentu.

U izveštaju se, između ostalog, navodi da je Komitet UN za borbu protiv mučenja (CAT) utvrdio u avgustu da je Vlada Srbije izručila Turskoj kurdskog političkog aktivistu u decembru 2017. godine, uprkos preporuci tog tela da postupi suprotno.

Korupcija i nekažnjivost u policiji i dalje predstavljaju problem, uprkos određenom napretku po pitanju odgovornosti korumpiranih policijskih zvaničnika, navodi se u izveštaju i dodaje da su stručnjaci iz civilnog sektora zabeležili tokom godine da je nastavljeno poboljšanje kvaliteta internih istraga u policiji.

Kao problem se navodi i da su „uslovi u zatvorima povremeno teški zbog fizičkog zlostavljanja ili pretrpanosti“.

Povodom ubistva trojice američkih državljana, braće Bitići 1999. godine, kaže se da je vlada nastavila da javno govori o tom slučaju, ali da, uprkos izjavama da je istraga u toku, nije načinila značajan napredak koji bi doneo pravdu žrtvama. Dodaje se da nije jasno u kojoj meri su vlasti zaista aktivno sprovodile istragu.

O situaciji u oblasti medija, Stejt department navodi da Ustav Srbije garantuje slobodu izražavanja, uključujući medije, ali da su „pretnje i napadi na novinare, manjak transparentnog vlasništva u medijima i ogromna uloga države u medijskom sektoru podrivali te slobode„.

Nezavisni posmatrači tvrdili su da je nastavljen trend pogoršanja medijskih sloboda, dok su Reporteri bez granica početkom godine označili kao nebezbedan ambijent u kojem mediji rade, navodeći da je Srbija postala mesto gde bavljenje novinarstvom nije ni bezbedno ni podržano od države„, navodi se u izveštaju.

U dokumentu se podseća da je Fridom haus 2019. godine prebacio Srbiju u grupu zemalja sa delimično slobodnim medijima, iz grupe zemalja sa slobodnim medijima.

Neuravnoteženo medijsko izveštavanje i veliki obim lažnih, obmanjujućih ili neproverenih vesti nastavili su da ugrožavaju sposobnost građana da suštinski učestvuju u demokratskom procesu„, ocenjuje se u izveštaju.

Navodi se da su nezavisni mediji bili aktivni, ali ograničeni u sposobnosti da predstave drugačije poglede zbog prevelikog broja medija na tržištu i podrške vlasti provladinim medijima.

Nezavisni novinari i medijske kuće nastavili su da izdaju nekoliko nezavisnih novina, iako su sve manje čitane. Tabloidi su ostali popularni i redovno su objavljivali netačne ili nepotvrđene informacije, a mnoge od tih priča ocrnjivale su lidere opozicionih partija. Takvi tekstovi često su imali lažni ili obmanjujući naslov na naslovnoj strani„, dodaje se u dokumentu.

Od januara do avgusta Nezavisno udruženje novinara Srbije prijavilo je, kako se navodi, 85 slučajeva u kojima su novinari „bili napadnuti ili im je prećeno ili su bili izloženi političkom pritisku„, a napadi su uključivali „vandalizam, zastrašivanje i fizičke napade„.

Kad je reč o cenzuri, u dokumentu se navodi da je bilo izveštaja da je vlada „aktivno težila da usmerava medijsko izveštavanje o brojnim temama„.

Predstavnici medijskih udruženja navode da je ekonomski pritisak ponekad dovodio do autocenzure u medijskim kućama, koje su se uzdržavale od objavljivanja sadržaja kritičkog prema vladi, strahujući od maltretiranja ili ekonomskih posledica„, piše u izveštaju.

Dodaje se da su predstavnici vlasti nastavili da dobijaju znatno više prostora u medijima od opozicionih političara i da je nekoliko medija objavljivalo članke u kojima su brojni novinari, aktivisti nevladinih organizacija ili predstavnici nezavisnih institucija optuživani da su izdajnici i da pokušavaju da sruše ustavni poredak.

U izveštaju američkog ministarstva spoljnih poslova navodi se i da su krivične istrage i procesi povezani s ratnim zločinima devedesetih godina uglavnom stagnirali.

U dokumentu se navodi da nije bilo izveštaja da su vlada ili njeni agenti počinili vansudska ubistva, da su oteli neke osobe, kao i da nije bilo izveštaja o političkim zatvorenicima.

Kad je reč o Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, u izveštaju se navodi da je on stupio na snagu 21. avgusta i da je u oktobru bilo prerano da se proceni njegova efikasnost, prenosi Euractiv.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…