Berlin, 25. januar 2022. – Srbija je po indeksu percepcije korupcije na 96. mestu od 180 zemalja i teritorija, sa 38 od mogućih 100 poena.
To je druga godina zaredom da Srbija ima isti broj poena, ali je 2021. godine bila na 94. mestu.
Srbija nije zabeležila napredak i sa 38 poena ostaje na svom najnižem rezultatu od 2012. od kada su podaci uporedivi, pokazao je Globalni indeks percepcije korupcije 2021 koji je objavila organizacija Transparensi internešenal (TI).
Sa tim skorom Srbija treću godinu zaredom zauzima mesto u donjoj polovini svetske liste i ima čak pet poena manje od svetskog proseka koji iznosi 43.
Srbija 96. mesto deli sa još pet zemalja – Argentinom, Brazilom, Indonezijom, Lesotom, i Turskom. Srbija i druge zemlje sa Zapadnog Balkana svrstani su u region istočne Evrope i centralne Azije.
TI u izveštaju, pozivajući se na organizaciju Fridom haus, navodi da se Srbija više ne smatra demokratijom već hibridnim režimom i da njenu vladu prati „loš glas zbog jakog uticanja na medije, uznemiravanja nezavisnih kritičara i održavanja nefer izbora„.
Prema oceni TI, odsustvo transparetnosti u vezi sa glavnim stranim investicijama izaziva opštu zabrinutost, što je pokazao i nedavni talas protesta zbog spornog projekta eksploatacije litijuma.
Ti protesti koji su zahvatili celu zemlju primorali su predsednika i njegovu vladajuću Srpsku naprednu stranku da izmene zakon o referendumu i povuku iz procedure zakon koji je trebalo da olakša državnu eksproprijaciju zemlju.
Ukazuje se da je širom Zapadnog Balkana i u Turskoj, koncentracija vlasti u rukama autokratskih vođa i njihovih partija podrivala sudsku nezavisnost što služi očuvanju zarobljene države.
Navodi se da su širom regiona istočne Evrope i centralne Azije autoritarne vlade špijunirale, zastrašivale i napadale aktiviste, novinare, opozicione vođe i obične građane.
Samo tri zemlje u regionu imaju više poena od globalnog proseka od 43, a to su Gruzija na 45. mestu, Jermenija na 58. i Crna Gora na 64. mestu.
Tri najlošije rangirane zemlje istočne Evrope i Centralne Azije su Kirgistan na 144, Tadžikistan na 150. i Turkmenistan na 169. mestu.
Vlade regiona, navodi se, koristile su kovid-19 kao povod da dodatno suzbiju kritične glasove, usvajale su restriktivne zakone, gušile slobodu govora i pristup informacijama i podrivale nezavisno sudstvo.
Od ostalih zemalja Zapadnog Balkana, Severna Makedonija i Kosovo su na 87. mestu, a Bosna i Hercegovina i Albanija na 110.
Slovenija je na 41. mestu sa, a Hrvatska na 63. mestu.
Prvo mesto, sa skorom od 88 dele Danska, Finska i Novi Zeland. Među prvih deset još su i Norveška, Singapur, Švedska, Švajcarska, Holandija, Luksemburg i Nemačka.
Na samom dnu tabele je Južni Sudan. a slede Sirija, Somalija, Venecuela, Jemen i Severna Koreja.
