Beograd, 06. Jan 2021. – Koordinatorka projekta EkoSistem Tijana Ljubenović izjavila je FoNetu da je početkom 2020. pregovaračka pozicija Srbije za poglavlje 27 poslata Evropskoj komisiji, ali da sada sve stoji i čeka neki trenutak da se to poglavlje ponovo pokrene.
Ona je u serijalu razgovora Vidokrug podsetila da je Evropska komisija krajem 2020. poslala izveštaj u kojem je izrazila svoje mišljenje o stanju životne sredine u Srbiji i o tome šta je Srbija uradila, a šta nije.
Evropska komisija je bila vrlo „diplomatski nastrojena„, budući da je taj izveštaj krajnje neutralan, ocenila je Ljubenović i naglasila da je „odrađena“ harmonizacija sa evropskim direktivama, ali da je izostala primena, što je primetila i Komisija.
Kako je objasnila, nije problem usaglasiti se sa direktivama, već je problem njihova primena, „koja u Srbiji izostaje ili je jako mala„.
Upitana odakle bi sa EU trebalo početi u pregovaračkom poglavlju 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, Ljubenović je odgovorila da je to teško odlučiti, jer su sve stavke bitne.
Prema njenim rečima, najbolje je, ipak, početi od najzahtevnijih oblasti, onih koje su najskuplje i u kojima je primena najteža, a to su upravljanje vodama i otpad, jer zahtevaju dosta novca i međusektorske saradnje.
Srbija je dosta toga počela, ali i stala na mnogo polja, ukazala je Ljubenović i predočila da se finansijski deo sprovođenja poglavlja 27 meri milijardama evra.
Kako je precizirala, deo tih sredstava trebalo bi da nabavi sama Srbija, a deo da povuče iz pristupnih fondova EU, za šta je potrebno napraviti plan i sistematizaciju.
Najteže je naći finansije, rekla je Ljubenović i napomenula da u Srbiji svi plaćaju eko taksu, ali da je problem što taj novac ne odlazi u „kasu“.
Ne ide u budžetsku liniju za životnu sredinu, već se raspoređuje prema potrebi države, rekla je ona i skrenula pažnju na to da je Srbija ponovo ukinula Zeleni fond, što znači da se vratila korak unazad.
„Nezavisno da li on postoji ili ne, suština je da se sredstva koja su sakupljena u okviru države za zaštitu životne sredine vrate u životnu sredinu„, poručila je Ljubenović.
Kada je reč o vremenskom periodu za sprovođenje reformi u oblasti zaštite životne sredine, ona je procenila da je za to potrebno od dve do 20 godina i, kao primer, pomenula otpad, jer se Srbija oko tog pitanja već godinama „vrti u krug„.
Prema njenim rečima, „postoji napredak, ali jako mali, jer se već godinama priča o primarnoj selakciji i reciklaži, ali se u Srbiji malo reciklira„.
„Privreda je ta koja odvaja i reciklira, a mi kao građani i dalje nemamo mogućnost da kod kuće odvojimo otpad i odnesemo na određena mesta. Ne postoji dovoljno reciklažnih centara i dalje imamo mnogo deponija„, primetila je Ljubenović.
EkoSistem je projekat koji sprovode Mladi istraživači Srbije i usmeren je na pružanje pomoći organizacijama civilnog društva kako bi se ubrzale reforme u poglavlju 27.
Ideja je da organizacije steknu znanja, ojačaju kapacitet i dobiju finansijsku pomoć da bi, kroz saradnju sa građanima i lokalnim samoupravama, mogle da rade na rešavanju ekoloških problema, u skladu sa pravnim tekovima EU.
EkoSistem pokrenuo je i kampanju „Izazov Do tebe je“ o potrebi podrške građana rešavanju problema iz oblasti životne sredine.
U okviru kampanje građani su sami mogli da prijave ekološke probleme, a oni su, prema rečima Ljubenović, najviše prijavljivali probleme koji se odnose na loš kvalitet vazduha i otpad kojeg ima mnogo i po gradovima, ali i u prirodi.
