Srbija ima 6,9 odsto manje stanovnika u odnosu na 2011.

Foto: Tanjug

Beograd – Prema prvim rezultatima Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine, u Srbiji živi 6. 690 887 stanovnika, saopštio je direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević.

U odnosu na Popis 2011. godine, ukupan broj stanovnika smanjen je za 495 975, odnosno za 6,9 odsto, što je, kako je ocenio Kovačević manje nego što je očekivano.

Smanjenje broja stanovnika zabeleženo je u svim regionima za oko 10 odsto, osim u Beogradskom regionu gde je broj stanovnika porastao za oko 1,6 odsto odnosno za 26.123 ljudi.

U regionu Vojvodine danas živi oko 190.000 manje ljudi, u Šumadiji 200.000 manje, a u regionu Južne i Istočne Srbije oko 140.000 manje.

Najveći pad stanovnika zabeležen je u opštinama Crna Trava, Gadžin Han, Rekovac i Babušnica. Crna Trava danas ima nešto više od hiljadu stanovnika.

Dve beogradske opštine Zvezdara i Voždovac, Novi Sad i Novi Pazar uvećali su broj stanovnika do poslednjeg popisa.

Preliminarni podaci pokazuju da Beograd ima 1.685.563 stanovnika, Novi Sad 367.121, a Novi Pazar 107.859.

Niš  ima 249.816 stanovnika, a više od 100 hiljada imaju Kragujevac  171.628, Leskovac 124.889, Subotica 124.679, Pančevo 115.910, Kruševac 114.331, Kraljevo 111.491, Zrenjanin, Čačak i Šabac koji imaju nešto više od 106. hiljada.

Popisom 2022. prikupljeni su podaci o 2.520.854 domaćinstava i 3.628.175 stanova. Nije zabeležena značajnija promena u ukupnom broju domaćinstava (porast od 1,33 odsto), dok je ukupan broj stanova veći za 12,26 odsto u odnosu na Popis 2011.

Najveći porast broja stanova zabeležen je u Beogradskom regionu 18,55 odsto.

Kovačević je dodao da su imali glatku saradnju u sredinama u kojima žive Albanci koji su pokazali poverenje u RZS. Imali smo oko 100.000 popisnica, konačne rezultate ćemo tek imati, rekao je on i dodao je da je kontigent uobičajeno prisutnog albanskog stanovnistva između 61.000 i 62.000.

Ovo su prvi rezultati popisa, koji nije obuhvatio KiM a konačni će biti objavljivani sukcesivno od aprila 2023. do juna 2024.

Tokom popisa sprovedenog od 1. oktobra do 17. novembra popisano je ukupno 6.869.504 građana.

Kako je saopšteno iz Republičkog zavoda za statistiku pravi broj stanovnika je znatno manji jer su neki popisani dvaput, među njima je najviše studenata, koji su registrovani i na adresama kod roditelja a i u gradovima gde studiraju.

Popis je prvobitno trebalo da se održi u aprilu 2021. godine, ali je zbog epidemije koronavirusa dva puta odlagan. Ovo je, prema rečima Kovačevića, bio prvi popis gde su operacije na terenu sprovedene pomoću lap topova i bio je to poslednji tradiconalni popis direktnog prikupljanja podataka od građana.

Na konferenciji u RZS moglo se čuti da je plata popisivača bila iznad 62.000, instruktora veća od 90.000 a da je najažurniji popisivač zaradio 372.440 dinara.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…

EU agencija za fundamentalna ljudska prava
Evropa, Vesti

FRA: Evropa doživljava talas antisemitizma

_______
Beč – Evropa doživljava „talas antisemitizma“, koji je delimično prouzrokovan sukobom na Bliskom istoku, saopštila je Agencija Evropske unije za osnovna prava. Agencija je objavila i istraživanje, koje je sprovedeno…