Njujork, 13. januar 2017. – Srbija je u 2016. ostvarila ograničeni napredak u zaštiti ljudskih prava, saopštila je međunarodna organizacija Human Rights Watch, uz ocenu da su ljudska prava ključna za napredak balkanskih zemalja na putu ka Evropskoj uniji.
Istovremeno HRW u izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu zamera EU i njenim članicama što suočene sa velikim izazovima nisu pokazale solidarnost i liderstvo nego su u nekim slučajevima kompromitovale vrednosti osnovnih ljudskih prava.
HRW navodi da je sistem azila u Srbiji i dalje manjkav, a zaštita dece bez pratnje je neodgovarajuća.
"Napadi i pretnje novinarima ostaju problem. Napredak u procesuiranju ratnih zločina je i dalje spor. Romska manjina se i dalje suočava s diskriminacijom u stanovanju, a lezbijski, gej, biseksualni i transrodni (LBGT) aktivisti su meta pretnji i napada", naveo je HRW u izveštaju koji je objavljen 12. januara, prenosi Euractiv.
HRW je u izveštaju naveo da zemlje Zapadnog Balkana treba da obnove napore za jačanje ljudskih prava i stvaranje okruženja u kojem će biti poštovana prava svih.
"Vlade zemalja Zapadnog Balkana treba da preduzmu konkretne korake za unapređenje medijskih sloboda, zaštite manjina i izbeglica, i da sprovedu pravdu za zločine tokom ratova", rekla je Lidija Gal iz organizacije HRW.
HRW navodi da je broj tražilaca azila u Srbiji značajno smanjen 2016. sa zatvaranjem granica na zapadnobalkanskoj migrantskoj ruti i da je za osam meseci 2016. registrovano 8.003 tražilaca azila u poređenju sa 103.881 u istom periodu 2015. Najviše tražilaca azila ima iz Avganistana, a potom iz Sirije.
Prema procenama UNHCR, u vreme pisanja izveštaja u Srbiji se nalazilo 4.800 registrovanih tražilaca azila, a do 31. oktobra izbeglički status je dobilo 17 tražilaca azila i supsidijarnu zaštitu još 17.
HRW navodi da Srbija nema procedure za formalnu procenu starosti dece bez pratnje, zbog čega su starija deca u opasnosti da budu tretirana kao odrasli, umesto da dobiju zaštitu kao deca. Dodaje se da su u Srbiji samo tri institucije za decu bez pratnje, s ukupno 32 mesta, dok su ostala deca bez pratnje u privremenim skloništima poznatim kao "centri za pomoć izbeglicama", zajedno s odraslima.
U 27. izveštaju o stanju ljudskih prava HRW se navodi da je napredak u nalaženju trajnog rešenja za izbeglice i interno raseljene osobe iz ratova 1990-ih koje žive u Srbije "beznačajan".
Po podacima UNHCR, do 1. jula je u Srbiji bilo 35.300 izbeglica, većinom iz Hrvatske, 432 manje nego prethodne godine, dok je po podacima Vlade 203.140 interno raseljenih ljudi, većinom s Kosova, isto kao prethodne godine.
HRW navodi da "novinari u Srbiji i dalje rade u neprijateljskom okruženju" i citira podatke Nezavisnog udruženja novinara o 33 incidenta – napada, pretnji ili drugih pritisaka na novinare.
"Prljave kampanje provladinih medija i članova Vlade na nezavisne medije i novinare se nastavljaju. U jednom slučaju, premijer Aleksandar Vučić je napao nezavisni portal Balkanska istraživačka mreža (BIRN) zbog kritika, a provladini mediji TV Pink i Informer su ga (BIRN) optužili da je neprijatelj države", naveo je HRW, dodajući i da sporo napreduje rad komisije za istragu ubistva novinara.
U izveštaju se ocenjuje da su procesi za ratne zločine sporo napredovali 2016. usled "manjka političke podrške, resursa ili osoblja u Kancelariji za ratne zločine i neadekvatne zaštite svedoka"
HRW navodi da je u februaru Vlada Srbije donela strategiju za ratne zločine kojom su postavljeni kriterijumi za prioritizaciju slučajeva i u kojoj je izražena posvećenost procesuiranju visokorangiranih zvaničnika osumnjičenih za ratne zločine, ali nije specifikovala kako će to uraditi. Ta strategija je deo zahteva EU po pregovaračkom poglavlju 23 o pravosuđu i osnovnim pravima.
HRW navodi da je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izrazio zabrinutost što Srbija nije imenovala novog šefa tužilaštva za ratne zločine skoro godinu dana, i da je predsednik Tribunala Karmelo Ađijus rekao da Srbija ne sarađuje u potpunosti s Tribunalom, pošto nije izručila troje članova Srpske radikalne stranke, optuženih za nepoštovanje tog suda.
"Napadi i uznemiravanje branilaca ljudskih prava se nastavljaju. Po lokalnim LBGT organizacijama i organizacijama za ljudska prava, većina napada i pretnji članovima LBGT zajednice nije prijavljena", navodi HRW i dodaje da je Parada ponosa prošla bez incidenta, što je "upadljivo" poboljšanje u odnosu na ranije godine, kada su demonstranti napadali učesnike parade ili je Vlada otkazivala taj događaj iz bezbednosnih razloga.
HRW je naveo da su Romi suočeni s diskriminacijom i uznemiravanjem u oblasti stanovanja, i da se nastavljaju prisilna iseljavanja Roma iz neformalnih naselja, bez adekvatnog obezbeđivanja alternativnog smeštaja.
U izveštaju se navodi da je Komitet UN za prava osoba sa smetnjama izrazio duboku zabrinutost zbog loših uslova u institucijama gde žive deca i odrasli sa smetnjama u razvoju.
Na Kosovu, ocenjuje HRW, 2016. su se nastavile ozbiljne zloupotrebe, a novinari na Kosovu su suočeni s pretnjama i zastrašivanjem, dok su procesi za ratne zločine spori.
"Tenzije između Srba i kosovskih Albanaca su se nastavile, posebno na severu. Zajednice Roma, Aškalija i balkanskih Egipćana i dalje se suočavaju s diskriminacijom. Proces normalizacije odnosa s Beogradom je ograničeno napredovao", navodi se u izveštaju.
HRW navodi i da je Savetodavno veće za ljudska prava, osnovano 2006. za ispitivanje žalbi na rad pripadnika Unmika, zaključilo da je ta misija UN kršila ljudska prava i da nije prikladno ispitala ozbiljne optužbe na njen račun.
Takođe HRW navodi da je na Kosovu rasprostranjeno nasilje u porodici i citira podatke nevladine "Kosovske ženske mreže" da je 68% ispitanih žena pretrpelo nasilje u porodici. Tom problemu doprinosi neadekvatna reakcija policije, malo procesuiranja i neizdavanje naredbi o ograničenju pristupa nasilnim muževima.
Na Kosovu su se nastavili napadi i pretnje novinarima, a istrage i procesuiranje tih slučajeva su spori. Udruženje novinara Kosova registrovalo je osam slučajeva pretnji i nasilja nad novinarima.
U izveštaju na 687 strana za više od 90 zemalja se navodi da nova generacija autoritarnih polulista nastoji da izvrne koncept zaštite ljudskih prava, tretirajući prava kao prepreku za volju većine.
Kada je reč o EU, HRW ocenjuje da su Unija i njene članice zbog mnogobrojnih izazova sa kojima su se suočile u 2016. kompromitovale vrednosti osnovnih ljudskih prava.
Ta organizacija pratila je situaciju u deset članica i EU kao celini u oblastima migracija i azila, diskriminacije i netolerancije, terorizma i borbe protiv terorizma, kao i spoljne politike EU.
"Suočene sa velikim izazovima u 2016, uključujući migracije i Bregzit, vlade EU i institucije nažalost su podbacile sa osnovnim pravima", ocenio je zamenik direktora HRW za Evropu i centralnu Aziju Bendžamin Vord (Benjamin Ward). "Svetu je potrebno da se u 2017. ljudska prava u EU vrate u središte političkih odgovora", istakao je Vord.
Direktor HRW Kenet Rot upozorio je u uvodnom članku izveštaja da nova generacija autoritarnih populista želi da preokrene koncept zaštite ljudskih prava jer ih tretira kao prepreku za ostvarivanje volje većine.
Kod onih koji se osećaju kao da ih je globalna ekonomija ostavila po strani i sve više strahuju od nasilja, ključnu ulogu u obnovi vrednosti na kojima su izgrađene demokratije imaće civilno društvo, mediji i javnost, naveo je Rot.
Suočena sa najvećom globalnom migrantskom krizom od Drugog svetskog rata, EU kao celina nije uspela da pokaže liderstvo i solidarnost. Kako je ocenjeno, politike EU bile su prvenstveno fokusirane na sprečavanje prispeća migranata i prenošenje odgovornosti za tražioce azila i izbeglice na druge.
Istovremeno su napadi sa desetinama žrtava i stotinama povređenih u članicama EU podstakli problematične mere i predloge na način da kompromituju ljudska prava, uključujući kroz proširenje policijskih ovlašćenja i jačanje nadzora, unapređenje obaveštajne saradnje i oduzimanje dvojnog državljanstva osumnjičenima za terorizam.
Izbeglička kriza i teroristički napadi pojačali su ksenofobiju, islamofobiju i anti-imigrantske stavove, što se manifestovalo napadima na muslimane, migrante i one koji se doživljavaju kao stranci. Takođe su doprineli jačanju podrške populističkim anti-imigrantstkim strankama u brojnim članicama EU.
Ozbiljnu zabrinutost i dalje izaziva antisemitizam, naveo je HRW u delu izveštaja o stanju ljudskih prava koji se odnosi na EU.
Dodaje se da su spoljnopolitičkom agendom EU u 2016. dominirali konflikti u Siriji i istočnoj Ukrajini i odnosi sa Moskovom, s obzirom na angažovanje Rusije u tim konfliktima.
HRW, kada je reč o pojedinačnim članicama, u izveštaju ukazuje na krizu oko ustavnog suda u Poljskoj, mađarsku politiku u domenu zaštite granice, posledice vanrednog stanja u Francuskoj, jačanje govora mržnje u Britaniji posle glasanja o izlasku iz EU, pogoršanje uslova za tražioce azila na grčkim ostrvima.
