Berlin – Zapadni Balkan je poznat po niskoj otpornosti na organizovani kriminal, države sporo rešavaju taj problem, a institutcije i dalje nemaju adekvatna sredstva i nezavisnost.
To ocenjuje međunarodna organizacija Transparensi internešenel (Transparency International – TI) u izveštaju o percepciji korupcije u javnom sektoru za 2022 godinu.
Od zemalja regiona na globalnoj listi najbolje je rangirana Crna Gora, najviše su napredovali Kosovo i Severna Makedonija, a najlošiji indeks ima Bosna i Hercegovina.
Srbija je pala za pet mesta na 101. poziciju sa indeksom 36, što je najlošiji skor u poslednjih 11 godina, otkako se primenjuje ista metodologija ocenjivanja, uglavnom zbog „stalnog slabljenja vladavine prava i rasta autokratije„.
U izveštaju se navodi da je nedavna eskalacija tenzija između Srbije i Kosova povećala bezbednosne rizike u regionu, između ostalog podrivanjem prekogranične saradnje koja je ključna za uspešnu borbu protiv organizovanog kriminala.
„Transparentno i odgovorno donošenje odluka, uključujući u dijalogu Kosovo-Srbija, stvorilo bi klimu koja je pogodnija konstruktivnom rešenju tog zamrznutog konflikta i omogućila primenu ključnih reformi koje su preduslov integracije u EU„, navodi TI.
Kosovo se nalazi na 84. mestu i ima indeks 41, najveći od 2012. godine.
„Kosovo je ostvarilo napredak sa poboljšanim pravnim okvirom za finansiranje političkih i izbornih kampanja, ali primena tih reformi će biti ključna narednih meseci. Vlada i dalje treba da unapredi transparentnost i da se uzdrži od bilo kakvog mešanja u pravosuđe„, navodi se u izveštaju.
Iako prošle godine nije bilo korupcionaških skandala koji su izašli na videlo, to ne znači da je korupcija pod kontrolom, ocenio je TI, dodajući da su niski budžetski izdaci za kapitalne investicije poslednjih godina smanjili mogućnosti za korupciju u dodeljivanju javnih ugovora, što je bio problem u prošlosti.
Na 110. mestu, najnižem u regionu i trećem najlošijem u Evropi nalazi se BiH, koja je za 10 godina nazadovala čak osam indeksnih poena i zajedno sa Turskom u ovogodišniem globalnom izveštaju TI izdvojena je kao primer najvećeg pada u odnosu na 2012. godinu u regionu Istočne Evrope i Centralne Azije.
Kako se navodi, samo su Rusija i Ukrajina ostvarile gori rezultat od BiH, koja sa ocenom 34 na skali od 0 do 100 spada u red zemalja u kojima se stanje korupcije najviše pogoršava.
U izveštaju se ocenjuje da političke podele po etničkim linijama i dalje ometaju demokratske institucije potrebne za upravljanje zemljom i borbu protiv korupcije, što se posebno videlo u Tužilaštvu BiH, za koje se navodi da postoje ozbiljne sumnje u njegovu sposobnost da procesuira korupciju.
Dodaje se da je imenovanje novog glavnog tužioca BiH prošlo u veoma manjkavoj proceduri u kojoj su tri od četiri prvobitna kandidata ili odustala ili su eliminisana.
„Brojni korupcionaški skandali, ostavke i sam način izbora glavnog tužioca su ozbiljno doveli u pitanje integritet Tužilaštva„, ocenio je TI.
Zbog ovakvog stanja u pravosuđu, kaže se dalje, godinama nije procesuirano niz važnih slučajeva organizovanog kriminala i korupcije, uključujući i one u kojima su učestvovali visoki zvaničnici.
„Samo jedan od poslednjih primera je suđenje odgovornima za kriminal u Bobar banci, težak više pod preko 100 miliona KM (oko 50 miliona evra) koji je nakon dugogodišnje pravosudne farse završio oslobađanjem jedne od prvooptuženih u ovom predmetu, a sličan epilog imale su i brojne druge korupcijske afere„, ističe se u izveštaju.
Iz TI su ukazali i da su opšti izbori u BiH, održani 2. oktobra prošle godine, bili praćeni nizom nizom afera sa krađom glasova, trgovinom biračkim odborima i zloupotrebe javnih resursa.
„Ovaj problem nije rešilo ni nametanje izmena Izbornog zakona od strane visokog predstavnika koji je svojim delovanjem samo dodatno produbio političku krizu„, navedeno je iz TI.
U izveštaju se dodaje i da je dodatni razlog za zabrinutost lider Republike Srpske koji je „poznat po svojoj podršci ruskoj invaziji na Ukrajinu“ i svom nedavnom spominjanju zakona o kriminalizaciji klevete bi moglo biti iskorišćeno da se ućutkaju nezavisni kritičari.
Albanija, koja je zajedno sa Srbijom na 101. mestu, sa 36 indeksnih poena, uglavnom stagnira po indeksu percepcije korupcije.
„Napredak ovog hibridnog režima u oblastima kao što su provera sudija i jačanje Specijalne strukture za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, u senci je oslabljene medijske nezavisnosti i nedostatka mogućnosti za značajno angažovanje civilnog društva u odlučivanju„, piše u izveštaju.
Dodaje se da se nastavljaju kampanje blaćenja i zastrašivanja novinara, a izmene zakona o slobodi informisanja, ako budu usvojene, dodatno će suziti mogućnosti nezavisnog nadzora javnih institucija tako što će tim institucijama dati pravni osnov da odbiju objavljivanje informacija.
U Severnoj Makedoniji, koja ima indeks 40 i nalazi se na 85. mestu, otvaranje novih slučajeva korupcije „ugroženo je nedovoljnim praćenjem otvorenih slučajeva i nedostatkom integriteta u izborgu glavnih ljudi u pravosuđu„.
TI ističe da vlada mora da obezbedi sredstva i omogući nezavisnost Komisije za sprečavanje korupcije i institucija odgovornih za istraživanje korupcije i organizovanog kriminala.
Crna Gora, iako ima najbolji indeks na Zapadnom Balkanu (45) i zauzima 65. mesto, stagnira već pet godina.
„Nova vlast nije ispunila očekivanja o boljem institucionalnom i zakonskom okviru za borbu protiv korupcije i nastavlja sa praksom sakrivanja informacija od javnosti„, navodi se u izveštaju.
Nekoliko hapšenja zbog navodne zloupotrebe položaja i umešanosti u organizovani kriminal daje izvesnu nadu da najgori kriminalci i njihovi pomagači neće više prolaziti nekažnjeno, piše u izveštaju.
Ipak, dodaje se, borba za politčku moć koja je paralisala Ustavni sud ukazuje da ljudi na vlasti žele da zadrže pravosuđe pod svojom kontrolom i podriju napore na suzbijanju korupcije.
Od ostalih zemalja bivše Jugoslavije, Hrvatska se popravila za šest mesta i sada je na 57, a Slovenija je na 41. mestu, sa 56 bodova, što je najmanje od 2013.
