Beograd, 2. april 2019. – Pet godina nakon ,,Revolucije dostojanstva” na Kijevskom Majdanu, koji je omogućio da se zemlja približi Evropskoj uniji, iz Ukrajine nam stižu dve vesti.
Autor teksta: Zoran Spasić, spoljnopolitički analitičar
Prva vest je da su u nedelju održani predsednički izbori, a druga vest je da je neobičan kandidat Volodimir Zelenski pobedio na izborima sa oko 30 posto glasova.
Međutim, tokom izborne noći, ove zabrinutosti su nestale. Vodeći sociolozi u agenciji Ukrinform ocenili su izbore potpuno legitimnim. Ostaje da mnogi međunarodni posmatrači daju svoj sud. Međutim, Julija Timošenko je brzo intervenisala, rekavši da će se broj glasova završiti u drugom krugu.
U prvom krugu, Zelenski je osvojio 30,4 posto glasova, a ispod njega je aktuelni predsednik Petro Porošenko sa 17,8 posto. Dakle sada predstoji drugi krug izbora koji će se održati 21. aprila. U krizi koja je pogodila Ukrajnu borba za najmoćnijeg čoveka u zemlji održaće se u drugom krugu.
Bivša premijerka Julija Timošensko je na trećem mestu sa 14,2 posto glasova. Inače, Timošenko je sumnjala u ishod rezultata nakon objavljivanja prognoza u nedelju uveče, i govorila o mogućim manipulacijama.
Šest meseci pre nego što je Zelenski objavio kandidaturu , već je bio od vodećih učesnika u istraživanjima javnog mnjenja. Zelenski je inače igrao ulogu predsednika Ukrajine u izuzetno popularnoj televiziskoj seriji 2015. godine pod nazivom ,, Sluga naroda” . Zelenski je podržao Evromajdan 2013-2014.
Za vreme sukoba u Donbasu, aktivno je pružao podršku ukrajinskoj vojsci.
U avgustu 2014, Zelenski je bio protiv namere ukrajinskog Ministarstva kulture da zabrani ulazak ruskih umetnika u Ukrajinu. Od 2015. godine, Ukrajina je zabranila ulazak ruskim umetnicima .
Politička partija Sluga naroda osnovana je marta 2018. godine od strane ljudi iz producentske kuće Kvartal 95, koja je takođe kreirala tv seriju istog imena.
Tokom predsedničke kampanje, Zelenski je izjavio da je njegov glavni cilj da Ukrajina postane članica Evropske unije i NATO-a. Ali da on želi da ukrajinski birači to odluče na referendumu.
Regioni Donjeck i Lugansk nisu učestvovali u glasanju. Mere bezbednosti u celoj zemlji su bile visoke, mnoge ustanove su zatvorene kako bi se sprečili incidenti.
Anketa je pokazala odličan test raspoloženja nakon proevropskih protesta na Trgu nezavisnosti u Kijevu pre pet godina. Ustanak, u kojem je poginulo više od 100 ljudi, dovelo je do promene vlasti 2014. godine.
U to vreme super bogati biznismen Porošensko dolazi do pobede posle pada predsednika Viktora Janukoviča na prvom glasanju sa oko 55 posto glasova. Mnogi ljudi danas optužuju Porošenka da ne završava rat i da pogoršava siromaštvo svojom politikom. Inače oko 13.000 ljudi je poginulo u ratnoj zoni Donbasa.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) pratila je izbore sa stotinama posmatrača, između ostalog , OEBS je bio zabrinut zbog bezbednosne situacije, uključujući i bezbednost novinara. Nekoliko stranih dopisnika nije moglo da uđe, uključujući i reportere iz zemalja EU. Porošenko ima ozbiljan zadatak, on bi morao da obezbedi najmanje 50 posto glasova, a time i drugi mandat.
Kritičari Zelenskog vrlo često ga osuđuju zbog političkog neiskustva, međutim biti politički neiskusan ne govori ništa o mogućim političkim veštinama koje čovek može imati. Takozvani iskusni političari često zastupaju stranačku vojsku, korupciju i često nemaju profesionalnu kompentenciju.
