Beograd, 09. mart 2020. – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja raspisalo je i poništilo tri javna poziva za dodelu sredstava udruženjima za nacionalni SOS telefon za žene žrtve nasilja.
Kada su oni propali, taj posao dodeljen je Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine Beograd, iako je ta institucija nekvalifikovana za taj posao, navelo je Udruženje „Fenomena“.
Na konferenciji za novinare tog udruženja predstavljena je i Pravna analiza o uspostavljanju nacionalne SOS linije za pomoć ženama žrtvama nasilja.
SOS telefon je počeo sa radom u decembru 2018, a, kako je navedeno, ta analiza je posledica nečega što se u državi dešava od 2013. godine kada je Srbija potpisala Istanbulsku konvenciju i kao potpisnica se obavezala da će primeniti njene principe, propise i pravila u tretiranju problema rodno zasnovanog nasilja nad ženama.
Advokatica iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Milena Vasić, rekla je da nisu dobile odgovor na pitanje zašto je tako urađeno i istakla da su i druge kontroverze pratile ovaj postupak.
Prvo su, kako je kazala, bila upravo ta tri javna poziva, suprotno zakonu o socijalnoj zaštiti.
„Ministarstvo za rad donelo je rešenje 26. decembra 2018. da se Centru u Zvečanskoj dodeli licenca na pet godina za usluge SOS telefona, a osnovna obuka za pružanje usluge SOS telefona za žene žrtve nasilja obavljena je 26. i 27. decembra 2018. godine iako je to direktno suprotno postupcima licenciranja ustanova. Iz ovoga se zaključuje da su licencu dobili pre obuke, što potvrđuje da je usluga dodeljena nekvalifikovanom izvršiocu“, navela je ona.
Kako je navedeno, to je učinjeno suprotno Istanbulskoj konvenciji.
Takođe, država je zaobišla nevladine organizacije koje imaju veliko iskustvo, znanje i resurse u toj oblasti.
„Smatramo da je vrlo važno da se u borbi protiv nasilja nad ženama postupa po određenim standardima, da pružamo kvalitet jer smo u prilici da posredujemo između žrtava ženama sa iskustvom nasilja i sistema koji treba da tome stane na put“, obrasnila je PR „Fenomene“ Marijana Stevanović.
Te nevladine organizacija su od samog početka ukazivale na nepravilnosti i propuste u javni pozivima i na činjenicu da se posao dodeljuje ustanovi koja je radila sa decom i roditeljima, ali nema iskustva u pružanju podrške ženama sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja, ali nisu naišle ni na kakvu podršku već su ignorisane.
Upozoravale su i ministarstvo da primene Zakon o socijalnoj zaštiti i da sredstva za SOS telefon dodele u postupku javna nabavke, koji je transparentiji, a ne u postupku javnog poziva, kao što je to urađeno, ali u tome nisu uspele, navedeno je.
Osim transparentnosti, narušena je i anonimnost žena žrtava koje su pozivale jer su razgovori snimani, a da one to nisu znale.
„Zbog toga je u izveštaju za Srbiju GREVIO komiteta, organizacije koja prati primenu Istanbulske konvencije, navedeno da je SOS telefon u Srbiji primer loše prakse, što je jako loše“, rekla je Vasićeva.
GREVIO u izveštaju apeluje na srpske vlasti da primere zakonske mere za anonimnost žena žrtava koje ih zovu i da obezbede podršku nevladinih organizacija za zaštitu prava žena, koje ima dugogodišnje iskustvo i resurse u ovoj oblasti.
U Srbiji je tokom prošle godine registrovano 28 ženskih udruženja koje pružaju usluge SOS pomoći i podrške, 28 žena izgubilo je život u partnerskom nasilju, dok je 31 žena žrtva rodno zasnovanog nasilja.
U poslednje dve godine udruženja beleže između 12.000 i 15.000 poziva godišnje, rečeno je na konferenciji.