Nemački ministar finansija Volfgang Šojble upozorio je da bi u Evropskoj uniji mogao da izbije rat poreskim stopama u kojem bi članice smanjivale poreze na dobit preduzeća kao odgovor na Bregzit i najavu Britanije da će spustiti korporacijski porez.
Ako Britanija smanji porez na 15%, imaće najnižu stopu među vodećim ekonomijama. Šojble je istakao da nije protiv fiskalne konkurencije ali da mora da bude fer dok u OECD kažu da bi Britanija, ako nastavi sa kresanjem poreza, mogla da se pretvori u ekonomiju tipa "poreskog raja". U međuvremenu i Francuska planira smanjenje poreza na dobit kompanija, ali i brojne druge mere, uglavnom u sferi poreza, sa ciljem da posle odluke Britanije o izlasku iz EU privuče strane investitore i napravi od Pariza novi finansijski centar Evrope.
Britanski ministar finansija Džordž Ozborn rekao je početkom nedelje za poslovni list Fajnenšel tajms da planira smanjenje poreza na dobit korporacija u Velikoj Britaniji sa sadašnjih 20% na 15% a u želji da podstakne ekonomiju nakon što je zemlja glasala za izlazak iz EU.
Ozborn nije dao vremenski okvir za svoj plan, jedino je rekao da Britanija treba da "izađe s tim" kako bi dokazala da je i dalje atraktivna i održiva biznis destinacija izvan EU.
"Nemamo nameru da započnemo neku vrstu 'trke do dna", kazao je 6. jula na redovnoj konferenciji za štampu nemačke vlade Šojble.
Ukoliko Britanija uvede porez na dobit kompanija od 15%, biće to najniža poreska stopa u vodećim ekonomijama. Trenutno je najniži porez u EU u Irskoj, od 12,5%.
Ozborn je za Fajnenešel tajms rekao da želi da od Britanije napravi "super konkurentnu ekonomiju".
Prema Rojtersu, glavni za poreze u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) upozorio je u jednom internom dokumentu da izlazak iz EU "može da podstakne Britaniju da bude još agresivnija u ponudi poreskih stopa" ali da bi dalji koraci u tom smeru "pretvorili Britaniju u ekonomiju tipa poreskog raja".
Šojble je rekao da se očekuje da Ozborn predstavi svoje planove evropskim partnerima na narednom sastanku ministara finansija EU u Briselu.
Ozborn je to "najavio i nadam se da će (im) obrazložiti", rekao je nemački ministar finansija podsećajući na napore koje je EU uložila poslednjih godina da harmonizuje poreze u bloku.
"Nismo protiv fiskalne konkurencije", istakao je Šojble ali i dodao da ona mora da bude "fer", preneo je EurActiv.com.
Generalno gledano, ne očekuje se da šokantno glasanje za izlazak Britanije iz EU ugrozi ekonomski oporavak Nemačke, kazao je Šojble i istakao: "U ovom trenutku ne vidimo nikakve negativne efekte po nemačku ekonomiju".
"Međutim, videćemo da li će to ostati tako", dodao je nemački ministar finansija koji je predstavio budžet za 2017. i projekcije da javne finansije najveće evropske ekonomije ostanu "u crnom" treću uzastopnu godinu.
Berlin planira da održi svoj budžet u ravnoteži ili suficitu barem do 2020. godine.
Poruke iz Pariza
Kao još jedna reakcija na Bregzit, francuski premijer Manuel Vals 6. jula je najavio niz mera za povećanje atraktivnosti Pariza nakon što je odluka na britanskom referendumu o izlasku iz EU unela ozbiljne sumnje u budućnost Londona kao evropskog finansijskog centra.
Vals je takođe potvrdio smanjenje korporacijskog poreza koje je prethodno najavio predsednik Fransoa Oland. Porez će biti smanjen sa 33% na 28%.
Britansko glasanje za napuštanje EU "ustalasalo je sve evropske građane ali, i to veoma konkretno, i mnoge kompanije smeštene u Britaniji", kazao je francuski premijer.
"U tom novom okruženju koje se uobličuje, želimo privlačnu Francusku", istakao je Vals dodajući da želi da se poreski i legalni okvir unapredi da "pozdravi još više kompanija i učini Pariz prestonicom 'pametnih' finansija".
Kako je rekao premijer Francuske, većina mera tiče se poreza, poput smanjenja stope za strane investitore koja će biti na snazi osam godina umesto sadašnjih pet.
Pored fiskalnih mera, francuska vlada planira da uspostavi "jedinstvenu ulaznu tačku" na kojoj će se rešavati administrativni problemi stranih kompanija koje žele da rade u Francuskoj. Ta služba pomagaće firmama oko nekretnina, dozvola boravka, školovanja i drugih pitanja.
Izvor: EurActiv
