Prema Evropskom istraživačkom institutu za zadruge i socijalna preduzeća (EURICSE), socijalne zadruge koje deluju u sektoru zdravlja i socijalne zaštite predstavljaju 44,5% od ukupnih poslova formiranih u ovom sektoru u Italiji.
Između 2008. i 2013. godine, porast poslova u zadrugama se u celini može pripisati zdravstvenim i ostalim uslugama koje su razvile u oblasti socijalne zaštite: one su uradile više od smanjenja nezaposlenosti u industriji i naročito izgradnji. Broj socijalnih zadruga se duplo povećao u periodu između 2001. i 2011. godine (sa 159.144 na 365.006).
“Treći izveštaj o zadrugama”, koji je nedavno objavio EURICSE, ukazuje na to da je trend socijalnih zadruga tokom kriza bitan pokazatelj njihove održivosti. Mnogo ljudi je tokom godina vodilo raspravu o tome kako razvoj socijalnih zadruga nije formiran na unutrašnjim karakteristikama poslovnog modela – koji kombinuje inovativni način preduzetništva i društvenu svrhu – već na politikama koje podrazumevaju naručivanje usluga od strane vlade u oblasti obrazovanja i socijalne zaštite.
Ukoliko bi ovo bio slučaj, ovaj razvoj bi se smanjio, posebno uzimajući u obzir smanjenje državnog budžeta. Nasuprot očekivanjima, dokazi sadržani u Izveštaju pokazuju ne samo da se ova kriza nije dogodila, već da se dogodilo bas suprotno.
Pored impresivnog rasta u socijalnim zadrugama, masa zaposlenih je visoka u čitavom uslužnom sektoru: u transportnom sektoru oni predstavljaju 19,7%, u ostalim sektorima 11,6%. Takođe, uslužni sektor je taj u kome zadruge pokazuju veći indirektan uticaj u odnosu na druge kompanije (npr. potražnja dobara i usluga od strane zadruga prema preduzećima koja nisu deo zadružnog sektora: sektor zadruge “aktivira” 5% ukupnog BDP-a između sektora).
U oblasti poslovanih transfera zaposlenima, 252 restrukturiranja su bila u Italiji od osamdesetih godina prošlog veka (više od 80% u industriji, uslužnom i građevinskom sektoru). Većina njih bila u malim i srednjim preduzećima.
Njihova stopa opstanka je bila velika i mnoga od njih su uspela, ne samo da opstanu, već da poboljšaju svoju aktivnost i uvećaju poslove. Između zadruga rođenih na prelasku iz 80. u 90. godina, 36% njih je još uvek aktivno. Bile su podržane adekvatnom politikom (posebno sa Marcora Law) i specifičnim instrumentima koje su formirale federacije zadruga.
Brojke i poslovanje zadruga u Italiji
Na kraju 2013. godine bilo je 70000 zadruga koje obezbeđuju 1,257.213 poslova. Naime 9,5% od ukupnog broja poslova bio je u privatnim nepoljoprivrednim preduzećima. Dalje, 76,8% poslova bili su stabilni poslovi (ugovori na neodređeno) i 51% od ovih zaposlenih su bile žene.
Ta preduzeća su pokazala veliku otpornost u vreme krize. Od 2008. do 2013. godine, zaposlenost u zadrugama je porasla za 6.8% naspram 5% u nezadružnim privatnim preduzećima. Ova stopa rasta je posebno velika za ugovore na neodređeno i poslove koje su obavljale ženske.
Dobar učinak zadruga nije rezultat fiskalnih pogodnosti prema zadrugama u Italiji: naprotiv, fiskalni pritisak je značajno veći za zadruge u poređenju sa drugim preduzećima (u 2013. godini 7,7% je bio veći u poređenju sa 6.8% prema drugim tipovima preduzeća), uglavnom zbog većeg pritiska socijalnih naknada na prihod na rad. Između 2007. i 2013. godine fiskalni doprinos zadruga je porastao dok je kod društava sa ograničenom odgovornošću opao.
Izvor: Evropski pokret u Srbiji
