15. novembar 2016. (HND/Cenzolovka) – Velik broj elektronskih medija iz bivše Jugoslavije našlo se pod pretnjom ili sami prete.
Pre dve decenije, kad je Zapad počeo marljivo obnavljati ratom razorenu Bosnu i Hercegovinu, poboljšanje stanja u kojem su bili lokalni mediji na Balkanu – koji su često zakuvavali mržnju – bilo je prvo na popisu. No dvadeset godina kasnije, rezultati su razočaravajući, piše The Economist.
Na konferenciji 4. i 5. novembra u Kilkennyju, u Irskoj, u organizaciji Udruženja europskih novinara (AEJ), mnogo je razgovora posvećeno tome da stvari postaju sve gore u nekad nasilnom, a danas još uvek zabrinjavajućem dvorištu starog kontinenta. Novinari iz bivše Jugoslavije ili njenog susedstva, ponovo se susreću s pretnjama i etničkim antagonizmom. A podrška onima koji su dovoljno hrabri da otkriju ružnu istinu je slaba, piše britanski The Economist.
Život novinara u bivšoj Jugoslaviji nije tako rizičan kao u Turskoj, gde je od pokušaja udara u julu pohapšeno više od 100 ljudi iz medija, uključujući i desetak zaposlenih u dnevniku Cumhuriyet; nije tako gadno kao u Rusiji. No nazadovanje posebno žalosti zbog velike količine zapadne pomoći koja će, mislilo se, ojačati slobodu medija i bolje izveštavanje.
U posleratnoj Bosni i Hercegovini su, na primer, strani savetnici pokušali stvoriti neutralni javni elektronski medij prema modelu BBC-ja. Istovremeno su trupe NATO-a zaplenile odašiljač koji su koristili ekstremni Srbi da bi huškali na nasilje. No danas se javni program gotovo vratio na staro.
Bosanski pažljivo pokrenut nacionalni javni elektronski medij jedva preživljava (delom zbog konkurencije komercijalnih medija), dok se regionalni programi drže etničkih i političkih pitanja, u jednom slučaju tvrdolinijaškog srpskog nacionalizma.
Drugi veliki državni elektronski medij je blizak najvećoj bošnjačkoj (muslimanskoj) stranci. Ratni zločinci imaju pristupa etru i dobijaju mogućnost slobodnog propagiranja svoje iskrivljene verzije rata u toj zemlji. Bosanska srpska televizija je postala platforma za Momčila Krajišnika, bivšeg političkog vođu osuđenog u Hagu zbog ubistva i progona, koji tvrdi da nikad nikakav masakr ni genocid nisu počinile snage s njegove strane. Bosanski muslimani to smatraju nečuvenim. Ranko Mavrak, bosanski novinar, Hrvat koji radi u Sarajevu, rekao je na konferenciji da je polarizacija zabrinjavajuće slična onoj iz 1990-ih.
Što se fizičke bezbednosti novinara tiče, neke sveže priče uznemiruju. Na Kosovu je urednik tabloida Gazeta Express bio suočen s pravom navalom pretnji smrću nakon emitovanja dokumentarca o zločinima Albanaca nad etničkim Srbima. U Hrvatskoj (članici EU, posleratnoj bivšoj jugoslavenskoj državi koja ne voli da je se zove balkanskom) Hrvatsko novinarsko društvo, to jest njegov predsednik Saša Leković, rekao je da je sretan što je živ nakon što mu je neko petljao po točku automobila pretpostavljajući da će doživeti sudar. HND je prijavilo mnogostruke pretnje smrću upućene onima koji istražuju vesti, posebno od grupe koja glorifikuje pronacistički ustaški režim iz 1940-ih.
