Beograd, 06. decembar 2016. – Medijski zakoni u zemljama Zapadnog Balkana usaglašeni su sa evropskim standardima ali je njihova primena loša, što je dovelo do "alarmantnog" ugrožavanja novinarskih sloboda u regionu, pokazuju analize predstavljenog projekta o slobodi medija i bezbednosti novinara na Zapadnom Balkanu.
Prema rečima glavnog istraživača Snežane Trpevske, projekat je proizašao iz Strategije Evropske komisije (EK) iz 2014. godine u kojoj je jačanje kapaciteta novinarskih udruženja za sprovođenje društvenih promena, označeno kao jedna od ključnih oblasti za unapređenje medijskih sloboda u regionu.
"Cilj ovog istraživanja je da se utiče na kreatore i one koji sprovode politiku kao i da se ojačaju kapaciteti novinarskih udruženja kako bi na adekvatan način mogli da procene stanje u kome se nalaze mediji u njihovim zemljama", kazala je Trpevska.
Prema njenim rečima, medijska regulativa u zemljama Zapadnog Balkana usaglašena je sa evropskim standardima, ali je primena tih zakona u poslednjih nekoliko godina "katastrofalna".
"Javni servisi u regionu služe političkim elitama iako je njihova nezavisnost garantovana zakonom. Regulatorna tela u sferi medija percipirana su kao slaba, neefikasna i politički kontrolisana, a opozicija nema dovoljno pristupa medijima čak ni tokom predizborne kampanje", kazala je Trpevska.
Ona je navela i da je socio-ekonomski položaj novinara u regionu loš, da često nemaju radne ugovore i da su opterećeni strahom od gubitka posla.
"Provladini mediji napadaju neprofitne medije kao 'plaćeničke' zato što se finansiraju donacijama iz inostranstva. U Srbiji je samocenzura najveći problem sa kojim se suočavaju novinari, koju uslovljava njihovo ekonomsko stanje ali i pritisci iz redakcija u kojima rade", kazala je Trpevska.
Govoreći o bezbednosti novinara, Trpevska je navela da postoji trend rasta verbalnih napada na novinare u Makedoniji i Srbiji.
"Državne institucije u zemljama regiona nisu zainteresovane za vođenje precizne statistike o broju verbalnih i fizičkih napada na novinare već takvu statistiku vode samo novinarska udruženja. Saradnja tih udruženja i državnih institucija zaduženih za garantovanje bezbednosti novinara skoro da ne postoji", navela je Trpevska.
Na konferenciji u Beogradu je predstavljen i sajt www.safejournalists.net na kojem su pohranjeni svi podaci o napadima na novinare u poslednje 3 godine u 6 zemalja regiona: Crnoj Gori, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji i Kosovu. Ova online platforma od sada će pratiti sve slučajeve napada i ugrožavanja bezbednosti novinara u regionu i slična je onoj koju ima Savet Evrope
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport ocenio je da je ključni zadatak medija u demokratskom društvu da pruže prostor za slobodnu debatu.
"Slobodnom diskusijom daje se glas različitim mišljenjima i to je prostor koji treba ojačati. Izvšetaje EK o stanju u oblasti medija treba koristiti kao alat za unapređenje medijskog okruženja i mi bismo želeli da vidimo da tokom debata, ove preporuke prate Vlada, ali i mediji i regulatorna tela", rekao je Devenport.
Prema njegovim rečima, u srpsko medijsko zakonodavstvo ugrađen je "veoma dobar koncept" programskog i projektnog finansiranja medija.
"EK je blisko sarađivala sa Vladom Srbije kako bi podržala uvođenje novog zakonodavstva u ovoj oblasti. Novinari nastoje da se bore za slobodu izražavanja ali postoje i određeni rizici, i o tome je govorila EK a ne ja, u godišnjem izveštaju o medijskom okruženju bez pretnji i nasilja", kazao je šef Delegacije EU.
Devenport je ukazao i na potrebu izrade nove medijske strategije kao "inkluzivnog procesa koji se mora baviti velikim brojem pitanja za koja su zainteresovani građani i različite interesne gupe".
Istraživanje "Sloboda medija i bezbednost novinara na Zapadnom Balkanu" sprovedeno je u okviru projekta "Regionalna platforma Zapadnog Balkana za zastupanje sloboda medija i bezbednosti novinara" i u njemu su učestvovali članovi novinarskih udruženja i sindikata iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i sa Kosova.
