Brisel, 12. oktobar 2022. – Velike strukturne reforme javne uprave i upravljanja državnim preduzećima u Srbiji i dalje sporo napreduju, čime se produžava dugotrajna neefikasnost i povećava fiskalni pritisak, ocenjuje se u novom izveštaju o Srbiji u paketu proširenja EU.
Evropska komisija je 12. oktobra objavila Godišnji izveštaj o napretku Srbije u procesu pristupanja EU.[/quotes]
Srbija je, kada je reč o ekonomskim kriterijumima za članstvo u EU, dobro do umereno pripremljena i ostvarila je izvestan napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije.
U prethodnih godinu dana zabeležen je izvestan napredak u reformi poreske administracije i privatizaciji državnih preduzeća ali nije bilo napretka po pitananju jačanja fiskalnih pravila radi ušvrčšćivanja fiskalne politike, navodi se u izveštaju.
Ukazuje se da je država zadržala „snažan otisak“ u ekonomiji i da je privatni sektor nerazvijen a da njegov razvoj ometaju slabosti u vladavini prava, posebno korupcija i neefikasno pravosuđe, i sprovođenju lojalne konkurencije. Istovremeno su prošlogodišnje preporuke samo delom sprovedene.
Ocenjuje se da je Srbija umereno pripremljena i da je učinila izvestan napredak u suočavanju sa pritiscima i tržišnim snagama unutar EU, kao i da se struktura ekonomije dalje poboljšala i da je ekonomska integracija sa EU ostala visoka.
Međutim, dodaje se, uprkos izvesnom napretku, kvalitet i relevantnost obrazovanja i obuka ne zadovoljavaju u potpunosti potrebe tržišta rada.[/quotes]
Navodi se i da su javne investicije nastavile da rastu sa ciljem rešavanja ozbiljnih infrastruktrunih nedostataka posle godina nedovoljnih ulaganja.
Kada je reč o malim i srednjim preduzećima, ona se i dalje suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući nejednake uslove u odnosu na velike kompanije i strane investitore.
Dodaje se da su preporuke iz prethodnog izveštaja samo delom sprovedene.[/quotes]
Navodi se da Srbija u narednoj godini, pod uslovom da je ekonomski oporavak dobro utemeljen, treba da planira dalji postepeni povratak na deficit blizu balansa u budžetu za 2023. i u srednjeročnom fiskalnom okviru, kao i da usvoji kredibilan i obavezujući sistem fiskalnih pravila koji će stupiti na snagu iduće godine.
Takođe treba da preduzme pripremne korake ka adekvatnoj reformi sistema plata u javnom sektoru i da sprovede vremenski oročen akcioni plan za uvođenje novog vlasništva u državnim preduzećima i strategiju za unapređenje upravljanja u državnim preduzećima i smanjenje povezanih fiskalnih rizika.
Navodi se i da ubrzavanje ekonomskih reformi i njihova puna primena ostaje ključno za održivi oporavak i dalje jačanje potencijala privrede u smislu konkurentnosti i inkluzivnog rasta, čime se podržava realna konvergencija sa EU, prenosi Dnevni evropski servis.
