Izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo (FHP) Sandra Orlović izjavila je danas da je analiza desetogodišnjeg procesuiranja ratnih zločina pokazala da Srbija ima solidan, adekvatan zakonski i institucionalni okvir, ali da su postignuća skromna, dok je zamenik tužioca Bruno Vekarić navelo da je Tužilaštvo bilo i „servis“ Haškog tribunala.
Na konferenciji za novinare je Sandra Orlović rekla da je FHP do takve ocene došao posle rada od 18 meseci i razgovora sa svima koji su uključeni u procesuiranje ratnih zločina ‐ sudija, tužilaca, službenika policije zaduženih za istragu ratnih zločina, svedoka, žrtava, advokata i nevladinih organizacija.
Sandra Orlović je izjavila da se do takve ocene došlo i na osnovu činjenica kao što su broj počinjenih zločina, njegove razmere i broj žrtava koje nisu videle da je u njihovom slučaju ostvarena pravda.
Veliki broj počinilaca nastanjenih u Srbiji ne oseća strah da će do kraja života biti izvedeni pred sud, rekla je Sandra Orlović i ocenila da je neverovatno da Srbija nije usvojila strategiju procesuiranja ratnih zločina. Ova analiza je poziv za usvajanje takve strategije, dodala je Sandra Orlović.
Zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Oskar Benedikt ocenio je da je cilj analize da se ojača vladavina prava u Srbiji i da doprinese da rad Tužilaštva za ratne zločine bude odgovoran i transparentan.
Izveštaj o skriningu poglavlja 23 i 24, koji je objavljen u julu, daje preporuke da se unapredi saradnja nevladinog sektora sa Tužilaštvom, dijagnostikuje se situacija i daju preporuke za procesuiranja ratnih zločina, rekao je Benedikt.
Advokat FHP Nikola Čukanović izjavio je da podaci sa sajta Tužilaštva najbolje govore o njegovom radu, a to je da je za 10 godina optužnica podignuta u 44 predmeta, dok su pravosnažnom presudom okončana 35 predmeta. To nisu čak ni posebni predmeti, jer su neki ukidani, pa ponovo suđeni, rekao je Čukanović.
On je izjavio da je Tužilaštvo za ratne zločine postupalo u 11 predmeta ustupljenih iz Hrvatske i četiri predmeta iz Bosne i Hercegovine, što govori o nedostatku samostalne inicijative. Prema rečima Čukanovića, najznačajniji razlog za takve rezultate Tužilaštva mogu se tražiti u nedovoljnim kapacitetima, kadrovima, budžetu, činjenici da se ne optužuju visoko rangirani policijski i politički funkcioneri i uticaju politčkih okolnosti i faktora.
Analiza nije devalviranje rada Tužilaštva za ratne zločine, već želja da se poboljšaju uslovi rada i efikasnost, izjavio je Čukanović. Vekarić je ocenio da se radi o uglavno objektivnoj analizi rada, ali je dodao da mu je zasmetalo da se većina izveštaja bavi posledicama, a ne uzrokom pojava.
Kaže se da Tužilaštvo nema kapaciteta, uz nedovoljan broj kadrova. To je tačno, jer posao radi šest zamenika tužioca i 12 do 17 ljudi koji se bave istragom ratnih zločina, dok taj posao u Hrvatskoj radi 37 tužilaca, a u BiH četiri kantonalna tužilaštva, rekao je Vekarić.
Povodom tvrdnje da se isti događaj tretira više puta, Vekarić je izjavio da je to normalan sled stvari, jer Srebrenica ima 8.000 žrtava, a niz pojedinačnih događaja koji se obrađuju. Statistika je opasna, ocenio je Vekarić, napominjući da svaki predmet u kojem je podignuta optužnica obrađuje 60 žrtava, Ovčara čak 200, uz veliki broj svedoka. Imamo 164 optužnice, a broj optuženih lica je veći nego u BiH i Hrvatskoj, dok je Haški tribunal podigao 161 optužnicu, rekao je Vekarić.
Od svih kapaciteta Tužilaštva, više od 50 odsto bilo je angažovano na hapšenju haških begunaca i to je bio naš prvi zadatak, mi smo bili servis Haškog tribunala, izjavio je Vekarić i dodao da se pre ratova devedesetih u Srbiji, BiH i Hrvatskoj malo ko bavio suđenjima i procesuiranjem ratnih zločina.
Izvor: Medija centar Beograd/Fonet
