Beograd, 08. april 2017. – Na svetski dan Roma, koji se obeležava 8. aprila, Zaštitnik građana upozorava da su siromaštvo, diskriminacija, predrasude i dalje svakodnevica ove manjinske grupe i da postignuti rezultati na unapređenju njenog položaja nisu otklonili ključne prepreke u procesu integracije romske zajednice.
Rezultati sprovođenja Sporazuma o razumevanju, sačinjenog sa predstavnicima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i UNHCR-a, omogućili su da broj „pravno nevidljivih“ Roma bude značajno smanjen. Primena Sporazuma doprinela je podizanju svesti o potrebi hitnog postupanja u ostvarivanju prava građana romske nacionalnosti na upis u matične knjige.
Međutim, podizanje betonskog zida oko romskog naselja „Marko Orlović'' u Kruševcu, prvog takve vrste u Srbiji, može za posledicu da ima getoizaciju i segregaciju romske zajednice, što je u suprotnosti sa strateškim opredeljenjem države o sprovođenju mera inkluzije Roma i Romkinja u Republici Srbiji.
Zbog toga je Zaštitnik građana izradio poseban izveštaj s namerom da skrene pažnju nadležnim organima i javnosti, da preduzimanje jednog takvog čina, čak i kada je formalno pravno u skladu sa važećim propisima, onemogućuje nesmetan život građana u romskom naselju.
Izveštaj upozorava nadležne organe na potrebu pravovremenog reagovanja kako bi se sprečila takva pojava u budućnosti, kao i neophodnost razmatranja i utvrđivanja opravdanosti podizanja ovog zida.
Poboljšanje pristupačnosti sistema zdravstvene zaštite i edukacija koju godinama uspešno sprovode zdravstvene medijatorke u romskim naseljima, još uvek su nedovoljne mere koje se preduzimaju. Romkinje, jedna od najmarginalizovanijih društvenih grupa, kojoj je usled nedovoljne društvene podrške otežano zapošljavanje i obrazovanje, dodatno su opterećene i zaštitom seksualnog i reproduktivnog zdravlja i planiranja porodice.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i UNICEF-a, 38 procenata svih žena starosti od 15 do 49 godina, u romskim naseljima, izjavilo je da nikada nije koristilo neku metodu da bi izbegle ili odložile trudnoću, dok je 31 procenat Romkinja imalo najmanje jedan prekid trudnoće. Čak 17 odsto Romkinja se udalo pre napunjene petnaeste godine.U porodici su žene često izložene nasilju i bez odgovarajuće zaštite.
Rezultati istraživanje Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade govore da se oko 80 odsto romske dece nalazi van sistema osnovnog obrazovanja i povremeno prekida ili potpuno napušta školovanje, jer su prinuđeni da zarađuju za sopstvenu i egzistenciju svoje porodice. Iako je unapređen normativni okvir u pogledu afirmativnih mera i drugih oblika podrške romskoj deci u obrazovanju, pojedina zakonska uređenja za ostvarivanje prava na besplatnu ishranu, besplatne udžbenike i slično, nisu doprinela prevazilaženju prepreka koje, zbog siromaštva, imaju romska deca u obrazovanju i obrazovnim rezultatima.
Prema podacima UNICEF-a svega šest odsto romske dece koja žive u neformalnim romskim naseljima pohađa predškolske ustanove. Svega 69 procenata dece školskog uzrasta iz romskih naselja upisuje osnovnu školu, a završava je 64 odsto njih, što govori da se država nedovoljno bavi problemima ove zajednice i to od najranijeg uzrasta njenih pripadnika.
