Stokholm, 09. mart 2020. – Trgovina oružjem u svetu porasla je u periodu od 2014. do 2019. godine za 5,5% u odnosu na period od 2010. do 2014. godine.
Najnoviji podaci Stokholmskog međunarodnog mirovnog istraživačkog instituta (SIPRI) pokazuju da su SAD i Francuska u tom periodu značajno uvećale prodaju oružja, dok se Saudijska Arabija učvrstila na poziciji najvećeg uvoznika oružja u svetu.
Prema podacima SIPRI, najveći izvoznici oružja i borbenih sistema u proteklom petogodišnjem periodu bili su SAD, Rusija, Francuska, Nemačka i Kina. Novi podaci pokazuju porast prodaje oružja zemljama Bliskog istoka, pri čemu je najveći uvoznik bila Saudijska Arabija.
Uz tu zemlju, među pet najvećih uvoznika oružja u svetu u posmatranom petgodišnjem periodu, bile su i Indija, Egipat, Australija i Kina. Udeo tih pet zemalja u svetskoj kupovini oružja iznosio je 36%.
Na tabeli najvećih izvoznika oružja, među prvih deset nalaze se još i Velika Britanija, Španija, Izrael, Italija i Južna Koreja. Srbija se na toj tabeli ne nalazi među prvih 25 izvoznika oružja u svetu.
Srbija se ne nalazi ni na tabeli 30 najvećih uvoznika oružja, gde su među prvih deset, još i Alžir, Južna Koreja, Ujedinjeni Arapski Emirati, Irak i Katar.
Izvoz SAD porastao je od 2014. do 2019. godine za 23%, čime je udeo Vašingtona u globalnoj trgovini skočio sa 31% na 36. Istovremeno je izvoz Rusije, drugog po veličini svetskog izvoznika oružja, opao za 18%.
Odredište većih isporuka oružja iz SAD bilo je ukupno 96 zemalja širom sveta.
„Polovina izvoza oružja SAD u proteklih pet godina otišla je na Bliski istok, a polovina od toga u Saudijsku Arabiju. Istovremeno, porasla je potražnja sa naprednim američkim borbenim avionima, posebno u Evropi, Australiji, Japanu i Tajvanu„, izjavio je viši saradnik u SIPRI Piter D. Vezeman.
Prema njegovim rečima, izvoz oružja je za američku administraciju, pored izvora prihoda, i važan deo spoljne i bezbednosne politike. „Oni izvoze oružje da bi stvarali prijatelje, pronašli saveznike i osigurali da će sa tim zemljama sarađivati u vojnim operacijama„, ocenio je Vezeman.
Među pet zemalja koje su izvezle najviše oružja procentualno najveći porast prodaje, od čak 72%, zabeležila je Francuska.
Njen udeo na globalnom tržištu oružja dostigao je vrhunac od 1990. godine i u periodu od 2014. do 2019. je iznosio 7,9%. Francuska i dalje ima otvorene porudžbine za borbene avione, podmornice i fregate pa se može očekivati da će i narednih godina ostati među vodećim svetskim izvoznicima oružja.
Francuska je u proteklom petogodišnjem periodu izvozila oružje u ukupno 75 zemalja, ali je njena industrija najviše profitirala od porudžbina iz Egipta, Katara i Indije, kojima može da zahvali za 54% zarade, pokazalo je istraživanje instituta SIPRI. Te porudžbine u prvom redu su se odnosile na borbene avione Rafal, koji su između 2014. i 2019. bili i najveći izvor zarade francuske vojne industrije.
Nemačka se na tabeli najvećih izvoznika nalazi na četvrtom mestu i između 2015. i 2019. je povećala izvoz za 17%. Najveći kupci nemačkog oružja bile su zemlje Azije i Okeanije (30%), evropske zemlje (26%) i bliskoistočne zemlje (24%). Nemačka 39% zarade od prodaje oružanih sistema može da zahvali podmornicama.
Ukupan udeo zemalja Evropske unije u globalnoj trgovini oružjem iznosio je od 2014. do 2019. godine 26% a Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Španija i Italija imale su zajedno udeo od 23% u globalnoj prodaji oružja.
Ipak, podaci stokholmskog instituta pokazuju da je od 2010. do 2019. porasla prodaja oružja zemljama Bliskog istoka (61%) i Evrope (3,2%), ali je istovremeno opala prodaja u Africi (16%), na američkom kontinentu (40%) i u Aziji i Okeaniji (7,9%).
Kada je reč o kupovini oružja, evropski kontinent je posle pada od 37% od 2009. do 2014. ponovo zabeležio porast kupovine od 3,2%. Uzrok su u manjoj meri sukobi na istoku Ukrajine i koškanja između Jermenije i Azerbejdžana, a u mnogo većoj tenzije između zemalja srednje i zapadne Evrope i Rusije i učešće evropskih zemalja u sukobima na Bliskom istoku.
Na te izazove mnoge evropske zemlje pokušavaju da odgovore modernizacijom svojih ratnih vazduhoplovstava, što je samo u periodu od 2014. do 2019. godine rezultiralo kupovinom 59 najmodernijih borbenih aviona.
Evropske zemlje ugovorile su za period od 2020. do 2029. godine kupovinu ukupno 380 novih borbenih aviona, i to isključivo od SAD, koje su na tenderima izbacile iz utrke konkurente iz Francuske i Švedske ili konzorcijume evropskih kompanija koje su imale podršku svojih vlada.
U izveštaju o globalnom tržištu oružja, SIPRI je obim trgovine prikazao samo u brojevima i procentima, a ne u novčanim vrednostima, a zbog velikih godišnjih fluktuacija, da bi se dobili verodostojni trendovi, analizirana su kretanja u petogodišnjim periodima, prenosi Euractiv.
