Beograd – Država Srbija dosad je po dva zakonska osnova vratila jevrejskim naslednicima oko 22.000 kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora i 3.000 kvadratnih metara poljoprivrednog zemljišta.
Svake godine izdvaja se još blizu milion evra za finansiranje jevrejskih zajednica, rekao je direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.
On je u razgovoru Tanjug, povodom Dana holokausta, istakao da značaj ovog zakona i postupanje Srbije prevazilazi same imovinske okvire i predstavlja civlizacijski stav naše države, koja ne želi da poseduje imovinu dobijenu od posledica holokausta.
Naveo i to da se ne zna tačna vrednost imovine, koja je oduzeta Jevrejima u Srbiji.
„Ona je ogromna u svakom sjučaju, ali dokumenti koji o tome govore nalaze se u nemačkim arhivama, jer je jedan od motiva progranjanja i ubijanja Jevreja bila i njihova imovina, koju su nacisti popisivali i oduzimali, pa je korišćena i za finansiranje okupacije Srbije„, naglasio je Sekulić.
Napomenuo je da država vraća imovinu po dva zakona i jedan se odnosi na vraćanje crkvenim i verskim zajednicama, samim tim jevrejskim, a drugi je otklanjanje posledica holokausta.
„Rezultat je odličan, jer smo po prvom osnovu jevrejskim zajednicama vratili 8.000 kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora, kao i još 14.000 kvadranih metara po Zakonu o otklanjanju posledica holokausta, a po tom osnovu i još oko 3.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, dok godišnje izdvajamo još milion evra za finansiranje jevrejskih zajednica„, kaže Sekulić.
U slučaju da žrtve nemaju živih naslednika, kako kaže, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja je donela zakon i primenjuje ga u praksi, pa u takvim slučajevima vraća imovinu jevrejskim zajednicama i to veoma efikasno.
Sekulić napominje da su neke zemlje u istočnoj i zapadnoj Evropi vraćale imovinu verskim zajednicama, ali ne i živim naslednicima.
„I kada to neko uradi odmah napravi film, dok Srbija to radi svakednenovno i bez ikakve pompe„, ističe direktor Agencije za restituciju.
Navodi da se vraćena imovina mahom nalazi u urbanim centrima, kao što su Beograd, Novi Sad, Subotica i Niš.
„Najviše je, naravno, u glavnom gradu, jer tamo je egzistirala stara zajednica još od vremena otomanske imeprije, čiji su pripadnici uglavnom živelu na Dorćolu i bili većina u tom kvartu, a skoro 90 odsto njih je odvedeno u logore i ubijeno„, naglašava Sekulić.
On dodaje da je proces restitucije složen i zahtevan, zasniva se na dokumentima i u tom smislu mora se imati i neko znanje o istorijatu naše zemlje.
„Trebalo je istraživati arhive i znati šta se dešavalo kako bi bile donete ispravne odluke, a naše arhive su dostupne svima, pa i inostranim posmatračima„, kaže on.
Podseća i da je Srbija emitovala državne obrveznice radi izmirenja obaveza po osnovu obeštećenja za oduzetu imovinu vlasnicima nakon Dugog svetskog rata.
„Taj proces nije vezan samo za jevrejsku restituciju, već za građansku restutuciju, a zasad smo emitovali oko 140 miliona evra obveznica, pa su prošle godine već isplaćene akontacije, a i ove godine će još jedna do marta„, ističe Sekulić.
On navodi da je u građanskoj restituciji već vraćeno preko 90.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, kao i 70.000 šumskog i poljoprivrednog zemljišta u crkvenoj restituciji, a tu je i oko 600.000 kvadratnog metara poslovnog i stambenog prostora u građanskoj i još oko 80,000 u crkvenoj restituciji, a sve to se nalazi u najboljim delovima gradova.
„Što se tiče jevrejske restutucije, to mora da nam bude nauk, pa sve one pojave koje ukazuju na to da društvo ide u pravcu ekstreizma i nasilja treba ozbiljno shvatiti i reagaovati na vreme, imajući u vidu šta je sve nasilje na ovim prostorima napravilo„, poručuje Sekulić.
