Strazbur – Prenatrpanost zatvora i dalje predstavlja akutni i trajni problem u značajnom broju zatvora u evropskim zemljama, a prednjače Kipar, Rumunija, Francuska, Belgija, Mađarska, Italija i Slovenija.
To se navodi u godišnjem izveštaju o stanju u zatvorima širom Evrope za 2023. godinu Saveta Evrope (SE).
U izveštaju se ističe da je 12 zatvorskih uprava širom Evrope prijavilo u januaru 2023. godine da ima više zatvorenika nego što su kapaciteti zatvora.
Veliku pretrpanost prijavilo je sedam zatvorskih uprava: Kipar gde se beleži 166 zatvorenika na 100 mesta, Rumunija (120), Francuska (119), Belgija (115), Mađarska (112), Italija (109) i Slovenija (107).
Pet zatvorskih uprava prijavilo je veoma visoku popunjenost zatvorskih kapaciteta: Grčka (103), Švedska (102), Severna Makedonija (101), Hrvatska (101) i Turska (100).
Uprave koje su prijavile popunjenost zatvora ispod kapaciteta su Irska (99), Portugalija (98), Finska (97), Danska (97), Engleska i Vels (97) i Azerbejdžan (96).
Ističe se da je u 48 država članica SE 31. januara 2023. bilo ukupno 1,036 miliona zatvorenika, što je blagi porast drugu godinu zaredom.
U 16 država je od januara 2022. do januara 2023. godine značajno povećan broj zatvorenika: u Moldaviji za 52 odsto, u Severnoj Makedoniji za 26 odsto, na Kipru za 25 odsto, Turskoj za 15 odsto, Azerbejdžana za 13 odsto.
U Irskoj je broj zatvorenika povećan za 12 odsto, Crnoj Gori za 11 odsto, Jermeniji takođe za 11 odsto i Hrvatskoj za 10 odsto.
Broj zatvorenika je značajno opao u četiri zemlje, na Malti za 22 odsto, Litvaniji za 8,9 odsto, Estoniji za 8,8 odsto i Grčkoj za 5,2 odsto.
U 23 zemlje broj zatvorenika je ostao stabilan.
Najveći broj zatvorenika u odnosu na broj stanovnika beleži se u Turskoj gde ima 408 zatvorenika na 100.000 stanovnika, a zatim slede Gruzija sa 256 zatvorenika na 100.000 stanovnika, Azerbejdžan (244), Moldavija (242), Mađarska (211), Poljska (194), Slovačka (183), Albanija (179), Češka (176), Litvanija (174) i Letonija (172), Srbija (162), Severna Makedonija (142).
Ističe se da više od polovine evropskih zatvorenika služe kazne zbog nasilnih krivičnih dela i krivičnih dela u vezi sa drogom, uključujući trgovinu drogom, ubistvo i ubistvo u pokušaju, krađu, seksualne delikte, razbojništva i napad i zlostavljanje.
Jedine zatvorske uprave koje ove godine nisu učestvovale u istraživanju SE su tri zatvorske uprave u Bosni i Hercegovini.
