Zagreb, 18. septembar 2016. – Pravobraniteljica za ravnopravnost polova Višnja Ljubičić upozorila je kako su zabrinjavajući rezultati izbora sa samo 19 izabranih zastupnica u Hrvatski sabor jer je udeo ženskih zastupnica od 12,6 posto najmanji dosad.
Ako se podatak od 12,6 posto uporedi sa drugim zemljama, od 193 zemlje sveta, Hrvatska bi zauzimala 142. mesto, navodi pravobraniteljica pozivajući se na klasifikaciju zastupljenosti žena u nacionalnim parlamentima Interparlamentarne unije (IPU), prenosi portal civilnodrustvo.hr..
Hrvatska je, upozorava Ljubičić, daleko i ispod proseka Evropske unije od 28 posto žena u nacionalnim parlamentima, samo Mađarska ima manji udeo žena (10,1 posto).
Udeo od 12, 6 posto zastupnica, najmanji je do sada, time je dodatno povećana osetna neuravnoteženost polne zastupljenosti u Saboru, izrazito naglašena i nakon izbora u novembru kada je izabrano samo 15,2 posto žena, najmanje do tada, ističe Ljubičić, komentarišući podatak da je na prevremenim parlamentarnim izborima izabrano samo 19 žena, četiri manje nego u novembru 2015.
Takav loš rezultat, pravobraniteljica ''pravda'' posledicom krize u hrvatskom društvu “koje, po svim pokazateljima, ne sazreva u smeru afirmacije ravnopravnosti polova kao temeljne vrednosti demokratskog uređenja i ne odgovara njenoj ustavnoj definiciji kao jedne od najviših vrednosti ustavnog poretka”.
Deo odgovornosti vidi i u političkim strankama, jer ih većina nije osigurala ravnopravnu participaciju žena i muškaraca u unutarstranačkim strukturama i na listama kandidata.
Iako svesna da bi se nakon rotacija koje će uslediti u formiranju vlasti, procenat žena u parlamentu mogao povećati, pravobraniteljica ističe da su postignuti rezultati razlog za zabrinutost.
“Gledajući u celini, žene se ne uspevaju afirmirati kao prepoznatljive i ravnopravne učesnice na političkoj sceni. Uprkos relativno višem udelu na izbornim listama (39,7 posto), ponovo su zauzimale lošija mesta na njima, a svega 14,7 posto nosilaca lista bile su žene”, navodi Ljubičić.
Naglašava da se na izborima ponovila situacija iz novembra kada na velikom broju lista nije ispunjena polna kvota od najmanje 40 posto osoba jednog pola na listi (na 54 od ukupno 177 lista).
Posebno je, kaže, negativna okolnost, što dve stranke odnosno koalicije s najviše osvojenih mandata nisu poštovale tu kvotu na velikom broju lista – HDZ s partnerima to nije učinio na 9 od 11, a Narodna koalicija na 6 od 10 kandidacionih lista.
Državno izborno povjerenstvo (DIP) dostavilo je Pravobraniteljici za ravnopravnost polova i Državnom odvjetništvu popis 54 kandidacione liste te će Pravobraniteljica od DORH-a zatražiti pokretanje prekršajnih postupaka, najavila je Ljubičić.
Poručila je da će se u narednom periodu zauzimati da se preciznije uredi zakonodavni okvir koji propisuje obaveze predlagača kandidacionih lista, a posebno da se uz uslov uravnotežene zastupljenosti od 40 posto uvede i uslov tzv. par-nepar rasporeda na kandidacionim listama.
Pravobraniteljica će se zauzimati da se političke stranke preciznije zakonom obavežu da u svoje opštee stranačke akte unesu odredbe koje bi dugoročno trebale osigurati uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u unutarstranačkim strukturama, pa tako i na kandidacionim listama, navela je Ljubičić.
