Beograd, 12. oktobar 2019. – Ako pođemo od pretpostavke koju iznose mediji, da je razlog za hapšenje IT stručnjaka iz Krušika objavljivanje podataka koji potvrđuju učešće oca ministra policije Nebojše Stefanovića, kao predstavnika privatne firme u poslovima trgovine oružjem sa državnom firmom, onda postupak tužilaštva direktno asocira na nelegitimni pritisak na uzbunjivača, kaže za Cenzolovku bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.
“Tajnim podatkom ne smatra se podatak koji je označen kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja“, citira za Cenzolovku član 3 Zakona o tajnosti podataka advokat Rodoljub Šabić, nekadašnji ministar državne uprave i prvi poverenik za informacije od javnog značaja.
“U najmanju ruku, javnosti se duguje mnogo više informacija o razlozima i okolnostima zbog kojih je pokrenut postupak protiv A.O“, kaže Šabić o informaciju koju je objavio nedeljnik NIN, da je posle tajne akcije policije uhapšen IT stručnjak fabrike oružja Krušik zbog navodnog prosleđivanja dokumenata novinarima o trgovini oružjem Branka Stefanovića, oca ministra unutrašnjih poslova Nebojše.
Šabić ukazuje da u celoj priči i dalje ne znamo “ni minimum praktičnih činjenica“.
Bez odgovora na ova pitanja, kaže Šabić, i bez uvida u akt o pokretanju postupka protiv A.O. i rešenja o određivanju pritvora mnogo činjenica ostaje nepoznato, zbog čega je teško biti kategoričan u komentarisanju.
“Ako pođemo od pretpostavke, koju iznose mediji, da je razlog za akciju tužilaštva samo objavljivanje podataka koji potvrđuju učešće oca potpredsednika vlade i ministra policije kao predstavnika privatne firme u poslovima trgovine oružjem sa državnom firmom, proizvođačem oružja, poslovanju povodom kog je u javnosti već izneto više raznih sumnji u vezi sa načinom poslovanja i iznenadnim ogromnim zaradama te privatne firme, onda postupak tužilaštva direktno asocira na pritisak na uzbunjivača. A tako nešto bi, naravno, bilo sasvim nelegitimno“, objašnjava Rodoljub Šabić za Cenzolovku.
On ukazuje i na to da je ta famozna odredba “odavanje službene tajne“, iz Krivičnog zakonika, o čijoj primeni se u ovom slučaju “valjda radi“, prilično anahrona i da ne korenspondira na dobar način sa Zakonom o tajnosti podataka.
Stavom 4. tog člana Krivičnog zakonika predviđeno je da je “službena tajna“ podatak ili dokument koji je “zakonom, propisom ili odlukom nadležnog organa proglašen službenom tajnom.“
Ali Zakon o tajnosti podataka ne poznaje “službenu tajnu“ ni kao pojam, jer je nju i “vojnu tajnu“, pre 10 godina isključio iz našeg sistema klasifikovanja podataka, podseća Rodoljub Šabić.
