Rumunija i devet godina nakon što je ušla u EU nastavlja da se bori protiv korupcije, kao i sa izazovima oduzimanja kriminalom stečene imovine, a stručnjaci kažu da njeno iskustvo sa pravosudnom reformom može da posluži kao primer budućim članicama EU. Težak proces transformacije iz zemlje zahvaćene korupcijom do one u kojoj na sud možete izvesti i premijera započeo je početkom veka.
Tada je postavljena institucionalna osnova i zabeleženi su prvi rezultati. Međutim, razvoj rumunskog pravosudnog sistema usporio je sa završetkom procesa pristupanja EU a novi zamah stigao je od mehanizama EU u okviru koga se prate reforme. Danas je situacija u Rumuniji mnogo bolja a najviše posla ima oko oduzimanja imovine stečene kriminalom.
Početak pregovora o pristupanju Rumunije EU dao je zamah. Između 2000. i 2004, pod pritiskom EU da sprovodi reforme, na snagu su stupile neke od najznačajnijih zakonodavnih i institucionalnih reformi neophodnih za borbu protiv korupcije. Usvojen je ključni zakon za borbu protiv korupcije i osnovano Nacionalno tužilaštvo za borbu protiv korupcije (PNA). Međutim, rezultati se nisu videli odmah.
Situacija se promenila 2004, nakon što je Trajan Basesku pobedio na predsedničkim izborima, piše Euraktiv Rumunija koji je razgovarao sa stručnjacima i istraživačkim novinarima u Rumuniji o reformi pravosuđa i značaju dešavanja u toj zemlji za buduće članice EU.
Nakon što je Basesku izabran, pod pritiskom roka za pristupanje EU i uz podršku nove političke volje, ranije postavljenja institucionalna osnova je razvijena i dala je prve rezultate. U to vreme je razvijena nova strategija za borbu protiv korupcije a PNA je transformisana u nezavisnu javnu agenciju koja je nazvana Nacionalni direktorat za borbu protiv korupcije (DNA).
Međutim, paradoksalno je da je razvoj pravosudnog sistema usporilo okončavanje procesa pristupanja EU. U to vreme su se tenzije između korumpiranih političkih interesa i pravosuđa rasplamsale i reforma pravosuđa i borba protiv korupcije našle su se na udaru a zemlja je bila ophrvana političkim skandalima.
Rumunska ekspertkinja za borbu protiv korupcije Laura Stefan kaže da su "najznačajnije reforme preduzete pre 2007. Posle ulaska u EU, reforme su se sudarile sa politikom koja je ugrozila njihovu održivost".
Mehanizm za saradnju i verifikaciju
Rumuniji je u to vreme bilo potrebno nešto što će zameniti uslove i obaveze iz pretpristupnog perioda i rešenje je nađeno u Mehanizmu za saradnju i verifikaciju (CVM).
"CVM je bio neophodan. Bez njega bi reforme bile neodržive. Reforma pravosuđa i borba protiv korupcije reflektuju predlog nove socijalne paradigme. To se ne dršava preko noći i zahteva podršku", istakla je Stefan.
Isto misli i programska direktorka za EU poslove u rumunskom Centru za evropske politike Bjanka Toma.
"CVM je pondio jasne signale koji obeshrabruju korupciju na visokom nivou, političku korupciju i, što je još značajnije, zaustavio je političke pokušaje da se uruše napori za reformu sistema", istakla je Toma.
Mehanizam za saradnju i verifikaciju je eksperiment uveden nakon što su Bugarska i Rumunija 2007. ušle u EU ali nije primenjen u slučaju Hrvatske koja je pristupila 2013. Umesto toga, Evropska komisija počela je da otvara poglavlja o pravosuđu i ljudskim pravima na samom početku pregovora sa kandidatom za EU.
Istraživački novinari Ovidiu Vangele i Andrej Astefanesej slažu se da je uticaj CVM bio pozitivan.
"Mi, kao narod, izgubili smo odlučnost da uradimo nešto za opšte dobro, treba nam neko da nas gura, da zahteva promene. I to je uradila EU kroz CVM. Kroz taj mehanizam EU je terala one koji odlučuju da omoguće da sudstvo bude nezavisno, terala ih je da odustanu od kontrole koju su imali nad sudstvom", istakao je Vangele.
Bez CVM, dodao je Astefanesej, "krivični zakonik bio bi unakažen". To je ostalo do danas jer "još ima poslanika koji vrše pritisak na pravosuđe, koji menjaju zakone i koji trenutno nastoje da ostave pravosudni sistem bez moći da sudi za neka krivična dela", rekao je Astefanesej.
Ključnu ulogu nakon što je Rumunija ušla u EU imalo je i civilno društvo koje je snažno i brzo reagovalo na sve pokušaje zaokreta unazad.
Uz podršku CVM i važnih segmenata društva pojavila se i prva nova agencija posle ulaska Rumunije u EU – Nacionalna agencija za integritet, DNA je počela da istražuje slučajeve visoke korupcije i došle su prve presude na visokom nivou.
Jedan od ključnih trenutaka bio je 2012. kada je Adrijan Nastase, bivši premijer između 2000. i 2004. i predsednički kandidat u trci 2004, osuđe na zatvorsku kaznu zbog korupcije.
Nakon toga, aktivnosti DNA je bilo sve više i 2015. je DNA završila istrage za više od 1.250 optuženih uključujući jednog premijera, pet ministara i dvadesetak poslanika.
Novi izazovi
Sada se Rumunija suočava sa novim izazovima.
"Danas vidimo da se visoki zvaničnici izvode pred sud i osuđuju na zatvor ali još ne vidimo da se prihod ostvaren kriminalom vraća. To treba da bude glavna tema narednih godina. Korumpirani zvaničnici sada prihvataju ideju da mogu da prave novac, odu u zatvor nekoliko meseci ili godina i zatim dugo i srećno žive sa onim što su dobili korupcijom. To mora da prestane", istakao je Vangele.
Kao odgovor na taj problem ove godine je osnovana nova institucija – Nacionalna agencija za upravljanje oduzetom imovinom (ANABI). Očekuje se da ta agencija bude potpuno operativna do kraja godine i da odigra ključnu ulogu ne samo u oduzimanju stečenog od kriminala, već i u obeshrabrivanju koruptivne prakse.
S druge strane, kaže Toma, Rumunija takođe mora da uradi više da unapredi kvalitet pravosudnog sistema.
"Čak i kada ima napretka, pravosudni sistem i dalje radi po principu ista kazna za isto delo. Potrebna je i veća predvidivost zakonodavnog okvira", rekla je Toma.
Lekcije za buduće članice EU
Svi se slažu da su promene u Rumuniji u domenu pravosuđa od početka veka duboke.
"Pre ulaska u EU retko smo viđali da se vodi istraga o nekom poslaniku a sada je bivši predsednik pod istragom i vidimo da čak i premijera šalju na sud", kaže Astefanesej.
To ukazuje, smatra Stefan, na nestajanje kulture nekažnjvosti jer je sada svako na dohvat ruke zakona.
Ipak, Vangele upozorava da su promene spore i reverzibilne. "Borba da se koruptivno okruženje transformiše u društvo vladavine prava je duga", kaže Vangele i dodaje da Rumunija mora da radi još bolje kako bi osigurala da koruptivna praksa ne oživi.
U tom smislu, slučaj Rumunije pokazuje da je borba protiv korupcije kompleksan proces koji se ne završava konačnim presudama. Koruptivna praksa će se nastaviti dok se ne demontira i obeshrabri kroz konfiskaciju imovine od kriminala.
Euraktiv Rumunija piše da se svi analitičari slažu da je rumunsko iskustvo relevantno za društva koja prolaze kroz pravosudnu tranziciju, kao i za potencijalne buduće članice EU.
Kako se zaključuje u tekstu, primer Rumunije ukazuje na značaj jasnih uslova i obaveza za vladavinu prava i borbu protiv korupcije i ilustruje neophodnost dalje podrške i po pristupanju EU.
Izvor: EurActiv
