01.novembar 2016. (EUobserver/Euractiv) – Rumunija je članica EU sa najvećim brojem njenih građana u zatvorima u Uniji dok su Marokanci, gledano i na države van EU, najbrojniji zatvorenici stranci u EU.
Kriminalci ekspatrijati uglavnom se bave krađom. Gledano prema ukupnom broju ekspatrijata, najviše kriminalaca je iz Litvanije.
Međunarodni tim novinara prikupio je podatke o osuđenicima ekspatrijatima od svih članica EU osim Hrvatske, Malte i Kipra. Podaci se odnose na 2015, osim za Francusku, gde su za 2014, i predstavljaju procenu pošto zemlje imaju različite metode izveštavanja o zatvorskoj populaciji.
Po broju zatvorenika u zatvorima u EU prednjače ekspatrijati Marokanci (11.700) a slede Rumuni (11.511), Albanci (5.722), Turci (4.798) i Poljaci (4.449).
Rumuni su u zatvorima uglavnom zbog sitnog kriminala – džeparenja, provala, krađe robe iz prodavnica.
"U Nemačkoj je gotovo 60% Rumuna u zatvoru zbog krađe i ono što je prilično neobično – većina je u zatvoru zbog nasilnih dela i pljačke", rekao je Kristijan Valburg (Ćristian Walburg), doktor kriminalistike sa Univerziteta u Minsteru.
Većina osuđenih Rumuna su siromašni i mnogi su diskriminisani i u domovini i u inostranstvu. Takođe ih je veliki broj počinio isto krivično delo više puta, što znači da se često vraćaju u zatvor zbog niza manjih incidenata.
Deluju međutim i bande Rumuna umešane u "onlajn" prevare, trgovinu ljudima i obijanje bankomata.
Prema zvaničnim podacima, 2,9 miliona Rumuna živi van zemlje u članicama EU i oni su sada druga po veličini populacija ekspatrijata u Uniji posle Poljaka.
Najviše Rumuna ekspatrijata je u Italiji, više od milion, kao što je u toj zemlji i najveći broj zatvorenika stranaca iz Rumunije.
Od 2005. do 2015. Rumuni su bili najbrojniji stranci u italijanskim zatvorima a zatim je 2016. njihov broj pao na 2.825 sa 2.893.
"To je prvi put da broj ne raste. Zašto je to tako?", pita se Patricio Đonela (Patrizio Gonnella) predsednik nevladine organizacije Antigone koja se bavi zaštitom ljudskih prava i 20 godina analizira podatke iz italijanskih zatvora.
"Da li su Rumuni bolje integrisani u Italiji? Ne mislim da je tako. Da li su počinili manje krivičnih dela nego pre dve godine? Ne mislim tako. Policija i pravosuđe sada gone drugi tip kriminala. Sada smo suočeni sa terorizmom", kazao je Đonela.
"Od juna 2015. do juna 2016. u Italiji su najbrojniji stranci u zatvorima, kao i u EU, bili Marokanci. Pritisak terorizma IS promeniće predrasude prema Rumunima", dodao je Đonela.
Maroko je zemlja sa najviše osuđenika u članicama EU a Nemačka je jedan od svedoka rasta broja zatvorenika iz Maroka i Alžira.
Reč je uglavnom o mladim ljudima iz nižih socijalnih slojeva koji traže bolji život u Evropi. Većina nema porodične veze u Nemačkoj, nema legalan status, niti ima pravo na azil i teško da može da se probije do tržišta rada u Nemačkoj.
"Najveći broj džeparoša u Nemačkoj su Marokanci", kaže Valburg i dodaje da je njihov broj znatno povećan poslednjih godina i da je to "posebna grupa – mladi ljudi bez ikakve perspektive. Oni ovde teško mogu da stanu na svoje noge".
Međutim, broj izbeglica iz Iraka i posebno iz Sirije u zatvorima EU je mali. "Ljudi iz Sirije u proseku su dobro obrazovani. Oni imaju novac da dođu u Evropu", pojasnio je Valburg.
Istovremeno u EU Litvanci imaju najveći procenat populacije ekspatrijata u zatvorima.
Od oko 330.000 ekspatrijata Litvanaca u EU, oko 2.000 je u zatvorima, pokazuju procene. To predstavlja 0,59% populacije ekspatrijata Litvanaca ili gotovo dvostruko više od sledeće dve zemlje – Letonije i Rumunije sa 0,39%.
Litvanci su najčešće članovi bandi pljačkaša a najveći deo ukradenog u EU nose u Litvaniju da prodaju. Tih bandi ima širom kontinenta ali najviše rade na severu Evrope, posebno u Britaniji, Nemačkoj, Norveškoj, Holandiji i Irskoj.
Neimenovani litvanski kriminalac koji je bio u zatvorima u Britaniji, Litvaniji i Letoniji kaže, na osnovu iskustva iz poznanstva sa stotinama litvanskih kriminalaca, da je otpočinjanje novog života u novoj zemlju teško za imigrante i da mnogi ne mogu da prežive sa legalnim poslom.
Neki se, kako kaže, okreću krađi a ostali su deo kriminalnih mreža kod kuće. Najcešće kradu telefone, kompjutere, "gadžete".
"U Britaniji su prvo krali skupa kola i odvozili ih u Litvaniju a kada se tome stalo na put, Litvanci su počeli da rasklapaju kola i prodaju ih u delovima", kazao je taj Litvanac trenutno na odsluženju kazne u britanskom zatvoru.
Kako dodaje, "Litvanci su veoma kreativni … Zatvori su ih puni od kada su litvanska i britanska policija počele da rade zajedno".
Podaci Saveta Evrope pokazuju da je 1. septembra 2014. u zatvorima u EU bilo 620.540 zatvorenika. Od toga su oko 113.000 ili 18% bili stranci od kojih je većina došla iz EU.
Istovremeno podaci za 28 članica ukazuju na manje-više stagnaciju broja zatvorenika između 2002. i 2014. kada je njihov broj oscilirao između 610.000 i 650.000.
Navodi se i da rast migrantske populacije u EU u poslednjih 14 godina nije doprineo povećanju zatvorske populacije uz napomenu da je to teško proceniti, s obzirom na brojne forme migracije.
