Beograd, 28. januar 2020. – Televizija N1 zaslužuje da ima nacionalnu frekvenciju i u najboljem je interesu građana da mogu svi da je gledaju, izjavio je FoNetu Nemanja Rujević, novinar Dojče vele (DW).
On, međutim, smatra da u javnom interesu nije da Junajted grupa uzme 40 centi po korisniku od Telekoma, da bi prodala pravo korišćenja kanala N1.
„To građane ne treba da zanima, to su njihove poslovne kombinacije„, objasnio je Rujević u serijalu razgovora Presstup.
S druge strane, on ukazuje da je N1 kolateralna šteta u aktuelnom sukobu između Junajted grupe i Telekoma.
Prema objašnjenju Rujevića, osnova sukoba zapravo su sportska prava, gde se najviše novca, jer su najskuplja i privlače najviše publike.
„U sukobu dve korporacije koje su teške milijarde evra, nemam posebnog razloga da simpatišem jednu ili drugu, s tom razlikom što se Telekom igra parama građana Srbije„, predočio je Rujević.
Taj novac je već upotrebio da kupi dve televizije s nacionalnom frekvencijom, podsetio je on i konstatovao da to pokazuje da „ovde ima i političke agende„.
Rujević, takođe, napominje da je vlast imala i efikasnije naćine da „ućutka“ N1, ali da joj svakako ne smeta ako sad odjednom tu televiziju može da vidi manji broj ljudi.
Kada je u pitanju stanje na medijskoj sceni Srbije, on smatra da zbirna imenica „mediji“ već dugo ne može da objasni društvenu stvarnost i da ovde postoje „mediji“ i mediji.
„Osamdeset odsto uticaja imaju, ne mediji, već propagandne mašine vlasti„, naglasio je Rujević.
Kako je objasnio, „oni drugi, koji uspevaju da održe čast profesije, često to čine i po cenu siromaštva, nespremni da pristanu na kompromise, makar ih to mnogo koštalo u životu„.
Prema oceni Rujevića, najređi su oni koji mogu da rade slobodno i da pritom zarađuju pristojno, što je u novinarstvu jako bitno, jer je entuzijazam „kvarljiva roba„.
Uzrok za takvo stanje on vidi u sistematskog pritisku vlasti, pre svega ekonomskom.
Mediji, kako podseća, zavise od više vrlo nepouzdanih finansijskih izvora – oglasa koje daju državne firme i projektnog sufinansiranja koje nije ispunilo očekivanja i obećanja.
Naravno, i od privatnih oglašivača koji se zastrašuju, ne mogu da se oglašavaju gde hoće i čiji se oglasi dele kroz dve ili tri agencije bliske vlastima, predočio je Rujević.
Kad sve to podvučemo, on smatra da je za „najveći broj ljudi izbor je da ili pognu glavu, ili da budu siromašni„.
Objašnjava da uvek ima oportunista koji pritrče svakoj vlasti, ali da većinu čine oni koji pod pritiskom vlasti padaju na kolena.
Rujević to ilustruje primerom Studija B, na kojem je počinjao svoju novinarsku karijeru i konstatuje da su njegove bivše kolege sa STB jednako radile i u vreme prethodne vlasti.
„Ne poredim naravno ishod, ono što se vidi na ekranu ili čuje na radiju, već sistem. Ono što je od njih traženo tada, oni su radili, kao što rade i danas„, tvrdi Rujević, uz ocenu da je nekada od njih traženo manje, a danas se traži mnogo više.
Kao novinar koji radi u Nemačkoj, on ističe da je najveća prednost rada na DW to što niko o kome se prevashodno piše i izveštava ni na koji način ne može da utiče na njega ili na njegov medij – nikakvi marketinški magovi, nikakvi tajkuni, nikakvi političari.
„Ni nemačka vlada ne može da utiče na DW. Mi gledamo da stalno kritikujemo, i da kritički posmatramo nemačku vlast i to je ta ogromna razlika između javnog servisa u Nemačkoj i javnih servisa u zemljama poput Srbije„, naglasio je Rujević
Kada je u pitanju Srbija, on razlog za optimizam vidi u činjenici da je ipak preostalo dosta poštenih i profesionalnih novinara koji mogu da budu osnov za zdravu medijsku scenu, ukoliko se u međuvremenu promene politčke i medijske okolnosti.
