Brisel, 22. mart 2017. (Euractiv) – Rimska deklaracija završena je nakon izuzetno tajanstvenog procesa izrade tokom kojeg su brojni predstavnici išli od premijera članica do predsednika institucija EU i nazad.
Povodom 60. godišnjice Rimskih ugovora, lideri EU potpisivanjem deklaracije na samitu u Rimu 25. marta treba da pošalju pozitivnu poruku Uniji suočenoj sa brojnim krizama.
Ugledna evroposlanica Marija Žoao Rodrigez (Maria João Rodrigues), portugalska socijalistikinja, kaže da je posle 60 godina evropski projekat mogao da bude opisan kao ekonomski entitet ili kao potpuni politički, ekonomski, socijalni i kulturni entitet koji deluje na demokratskim principima.
Evroposlanica iz grupe socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu kaže da je upravo to bilo centralno pitanje jer je krajnje vreme da se EU identifikuje u skladu sa drugim opisom.
Pored toga, međunarodni kontekst potpuno se promenio posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD a multilateralni poredak izgrađen posle Drugog svetskog rata može da se promeni u toj meri da ponovo vodi sukobu nacionalizama.
"To je veoma zabrinjavajuće. Prvi zadatak EU je da obezbedi punu podršku multilateralnom sistemu reda kada je reč o pitanjima mira, trgovine, demokratije, održivog razvoja", istakla je Rodrigez.
Evropljani, nakon poruka američke administracije oko uloge SAD u NATO, moraju da pokažu i da imaju vlastita sredstva, komplementarna sa NATO, da obezbede odbranu.
"Sačekajmo da vidimo koliko će se daleko ići u deklaraciji sa izgradnjom evropskih odbrambenih kapaciteta. To još uvek nije jasno", rekla je Rodrigez.
Još jedno važno pitanje je unutrašnja bezbednost koja, prema tekstu deklaracije, ne treba da bude osigurana na štetu osnovnih ljudskih prava. Test za to je, kazala je Rodrigez, način na koji se EU bavi izbegličkom krizom.
Prema njenom mišljenju, jedino rešenje za adekvatno upravljanje migracijama je da se uspostavi pravi evropski sistem azila i podrži razvoj evropskog susedstva. "Ponavljam, ne znamo koliko će se daleko ići u deklaraciji", dodala je Rodrigez.
Pored toga, važno je pitanje fundamentalnih prava, uključujući socijalnih prava koje se pojavljuje u deklaraciji, kao i to koliko daleko se ide u jačanju socijalne dimenzije evropske integracije, smatra Rodrigez.
"Ekonomska i socijalna kohezija izaziva zabrinutost od Rimskih ugovora ali je danas, po mom mišljenju, zaboravljena", kazala je portugalska evroposlanica govoreći o nejednakostima između regiona i neravnoteži u zoni evra.
Kako je dodala, "zona evra je još jedan izvor neslaganja. Moramo da kompletiramo i izbalansiramo zonu evra. Deklaracija govori o obezbeđenju prosperiteta za sve ali to nije kredibilno bez pravih sredstava".
Na pitanje briselskog portala EurActiv.com zašto misli da je Rimska deklaracija toliko važna, s obzirom da se očekuje da proces razmatranja budućnoti EU traje do decembra, Rodrigez je odgovorila da taj dokument treba da pokaže pravac i nivo ambicije.
Ona je rekla i da je među pet scenarija budućnosti EU, koje je predložio predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, želela da vidi i onaj koji nije tu. Po njenom mišljenju, scenario br.5 – "uraditi mnogo više zajedno" je "karikatura" i uvršćen je "tek tako, da ga bude".
Rodrigez smatra da bi bolji od tog bio scenario "raditi mnogo bolje zajedno na relevantnim pitanjima".
Kada je reč o ideji Evrope u više brzina, portugalska evroposlanica veruje da je moguće dostići "produbljivanje na inkluzivan način". "EU na različitim nivoima je neprihvatljiva. Time se potkopava princip jednakosti članica", kaže Rodrigez.
"Ne treba da dodajemo nove kriterijume, nova merila, i sve zemlje treba zajedno da diskutuju o pravilima", istakla je ona.
Cilj ekonomske i socijalne kohezije treba da bude otvoren svim članicama EU u evropskom projektu, kazala je Rodrigez ukazujući na Bugarsku i Rumuniju.
Na pitanje oko Višegradske grupe, koja se protivi razmeštanju izbeglica, evroposlanica je odgovorila da se unutar grupe vide razlike dodajući da je pogrešno stravljati sve zemlje centralne i istočne Evrope "u isti koš". Rodrigez je dodala i da je uverena da je većina Poljaka proevropski orijentisana.
