Beograd, 05. avgust 2020. – Oštra podela na režimske i nezavisne medije i institucije, preslikala se iz devedesetih do danas, izjavila je FoNetu novinarka Antonela Riha.
Ona smatra da je to je očigledno jedini model za koji znaju Aleksandar Vučić i ova vlast.
Ona je u serijalu razgovora Presstup medijsku scenu opisala kao „vrlo jadnu“ i primetila da se danas često poredi upravo sa devedesetim.
„Na kraju krajeva, i Aleksandar Vučić i njegova stranka, koja se tada drugačije zvala, upravo su u to vreme pekli zanat. On direktno od Šešelja i posmatrajući Miloševića„, rekla je Riha.
S obzirom na to da sada postoje nezavisni onlajn mediji, istakla je ona, informacija ipak može da stigne do više građana, „osim ako im nisu isprani mozgovi“ izveštavanjem Radiotelevizije Srbije (RTS) i Pinka.
Riha je ukazala da tržište „ne postoji„, da mediji „jedva finansijski preživljavaju i pod stalnim su pritiskom„, što može da se vidi i po pokretanju istrage Uprave za sprečavanje pranja novca „baš protiv nezavisnih medija„.
Napominjući da je za stanje u državi „uvek najodgovornija vlast„, ona je konstatovala da postoji i odgovornost novinara, „koji su u nekom trenutku prosto odustali od svoje profesije i pretvorili se u skutonoše vlasti„.
Kako je objasnila, postoji „niz medija koji se samo tako zovu u Agenciji za privredne registre, a zapravo su glasila vlasti„, koja je uspela da „usitni i razbije“ medijsku scenu.
„Tu svako gleda svoj neki mali interes i, u tom smislu, zameram i profesiji i ljudima koji nisu na vreme shvatili da će se ponoviti devedesete„, rekla je Riha.
Prema njenoj oceni, vanredno stanje će biti zapamćeno po zaključku Vlade o cenzuri i privođenju novinarke Ane Lalić.
Za nju su to „ključne stvari za razumevanje odnosa ove vlasti prema medijima i informacijama od javnog interesa„, koje će „ostati zapisane u medijskoj istoriji Srbije„.
Prema zapažanju Rihe, upadljivo je što je većina medija, „posebno režimskih„, samo prenosila ono što govore funkcioneri i članovi Kriznog štaba, „takozvana struka„.
Uz ocenu da je malo medija „produbljivalo teme„, Riha je istakla da su nezavisni portali išli korak dalje, poput CINS-a sa pričom o respiratorima, ili KRIK-a, koji je pisao o lažnim vestima.
Na kraju se, podsetila je Riha, pojavio i tekst BIRN, zahvaljujući kojem su građani mogli da vide da „postoje dupli zvanični podaci, što je dovelo do tektonskog poremećaja kada je reč o koroni“.
Tokom predizborne kampanje moglo se videti da je RTS, kako se izrazila, „odškrinula vrata za opoziciju„, ali je to trajalo „kratko, koliko i kampanja„.
Srpska napredna stranka, predočila je Riha, potpuno je ignorisala predizborne blokove u vestima, „što se do sada nije događalo„, ali je „obilato koristila“ početak Dnevnika RTS.
„U tih prvih 15 minuta svake večeri smo mogli da vidimo šta rade Aleksandar Vučić i vlast„, precizirala je ona i konstatovala da su „zloupotrebili svoje funkcije maksimalno koliko su mogli„.
Riha nije sigurna da ume da odgovori na pitanje kako su mediji izvešatavali tokom nedavnih protesta ispred Skupštine, jer je i sama odlazila na njih.
Pominjući N1, KRIK, Danas i Južne vesti, kao izvore informacija, Riha je ukazala da su ljudi tokom proteklih osam godina naučili „šta treba da gledaju i gde će naći tačne informacije„.
Kako je precizirala, „to svakako nisu režimski mediji“ i zbog toga ne može objektivno da oceni kako su oni izveštavali o protestima, jer se, „kao i mnogi građani, prilagodila da gleda ono što je tačno“.
Podsećajući na pretnje novinarki Brankici Stanković zbog kojih je svojevremeno dobila zaštitu policije i na bombu postavljenu na prozor novinara Dejana Anastasijevića, ona je ocenila da se novinari tada „nisu baš nešto“ pokazali kao solidarni.
„Propustili smo neke izuzetno bitne momente kada je reč o solidarnosti, probudli smo se kasno, nekako razjedinjeni„, obrazložila je Riha.
Ona je apelovala na jačanje novinarske solidarnosti, svesna da se „neki i plaše“ zbog usitnjenosti, nepostojanja tržišta i konstantnog targetiranja.
Riha je uverena da „jedino solidarnost može da pomogne da taj strah nestane, i da se mediji i novinari vrate svojoj ulozi koju moraju da imaju, da su u funkciji javnosti i sila za sebe„.
Ona je istakla da u Srbiji postoje „veoma dobri“ mediji koji rade po „najvišim profesionalnim standardima„, ali da oni nisu najčitaniji i najgledaniji.
„Imamo fenomenalne mlade novinare, pametne, spremne da uče, i ovaj režim ne može baš sve da nas zgazi„, zaključila je Riha.
