Beograd, 21. januar 2021. – Odlična ilustracija spoljne politike Srbije je nabavka vakcina protiv korona virusa, izjavila je FoNetu novinarka Antonela Riha i predočila da je zemlja „na svim stranama, ali i dalje nema plan“.
Premijerka Ana Brnabić i ministarka Darija Kisić Tepavčević su primile Fajzer vakcinu, Aleksandar Vulin i Ivica Dačić rusku, a predsednik Aleksandar Vučić lično dočekuje kinesku, podsetila je ona u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici Srbije.
Kako je precizirala, „to je jedna odlična slika spoljne politike Srbije, mi smo na svim stranama, ali ni dan danas nemamo plan vakcinacije“.
Njoj je jasno da bi mala i siromašna zemlja, poput Srbije, trebalo da ima saveznike i partnere na raznim stranama i nema problem sa ta četiri stuba o kojima se govori.
Imam problem što ne znamo jasno definisano kuda mi idemo, da li idemo ka Evropi, ka nekoj Evroaziji i kakvi su odnosi sa Amerikom, objasnila je Riha.
Prema njenoj oceni, „građanima nije do kraja jasno šta je spoljna politika zemlje, jer kada gledamo proklamovane ciljeve, postupanje vlasti, razne kombinacije, ne samo političke, već i ka privredi, vidimo raznovrsje, ali ne i jasnu politiku“.
Riha je istakla da je članstvo Srbije u Evropskoj uniji (EU) strateški cilj o kojem političari stalno govore, ali je podsetila da nijedno poglavlje nije otvoreno u 2020. godini, što baca sumnju na to da se ne radi mnogo na ostvarenju tog cilja.
Vidimo da se i EU promenila, kao i cela priča o proširenju, jer imaju druge izazove, dodala je ona i konstatovala da je Zapadni Balkan sa svojim problemima nisko na agendi evropske zajednice.
Putovanje je nekad važnije od cilja i ideja da promenimo svoje zakone i regulative, da se uskladimo sa standardima modernog sveta je važnije, nego kada ćemo stići na cilj koji je proklamovan, naglasila je Riha.
Činjenica je da se na Srbiju računa na novom kineskom putu svile, kao i da EU stalno govori da bi zemlja, ako želi članstvo, trebalo da se uskladi sa spoljnom politikom Unije prema Rusiji, ali Riha nije sigurna koliko „stranci“ računaju na Beograd, kao na partnera.
Mi smo zemlja koja želi nešto, traži u tome saveznike i pokušava da stoji na ta četiri stuba. Plašim se, ako ste na ta četiri stuba i rukama i nogama, kako je upozorila, da će se oni rasklatiti u nekom trenutku i to će biti problem.
Riha vidi pitanje Kosova kao unutrašnji problem Srbije, koji se ne može rešiti bez međunarodne podrške, i predviđa da ova zemlja neće biti demokratična u punom smislu reči dok god je ovaj problem i dalje goruće pitanje i večito izgovor za nerešavanje nekih drugih stvari.
Što se tiče pogleda sa strane na tu priču, Riha smatra da je jasno da pregovori Beograda i Prištine traju dugo, jer dinamika ne zavisi samo od strana u dijalogu, već i zainteresovanosti međunarodne zajednice.
Mi nismo centar sveta, niti tačka na planeti koja je najvažnija, već kad budemo negde nekome bitni, onda će se to rešavati, uverena je Riha.
Njoj se dopao gest kada je Srbija, kao susedna zemlja, poslala pomoć Hrvatskoj posle zemljotresa, jer je to normalno ponašanje.
Ukazala je, međutim, da su odnosi u regioni „značajno regresirali u političkom smislu“, što nije samo slučaj u Srbiji.
Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, tu nema nekog velikog ohrabrenja u ovom trentku, većina političara u regionu ne deluje zainteresovano za saradnju, dodala je Riha.
Naši odnosi sa svakom od tih zemalja su drugačiji, ali njoj ne deluje da u regionu imamo harmonične odnose.
