Brisel, 9. jul 2018. – Evropski revizorski sud u novom izveštaju oštro je kritikovao dugoročne planove EU za mrežu brzih pruga ocenjujući ih nedostižnim i ukazujući na nepostojanje oziljnog strateškog pristupa na nivou EU.
U ovom trenutku evropska mreža brzih pruga je "pačvork" nacionalnih linija bez odgovarajuće prekogranične koordinacije među članicama i bez mogućnosti za "glatko" povezivanje, upozoravaju revizori.
Kako se navodi u izveštaju Revizorskog suda, iako su za projekat mreže brzih pruga naznačena značajna sredstva, Komisija "nema legalno oruđe ni mogućnost odlučivanja da osigura da članice brzo napeduju ka završetku osnovne mreže".
EU je od 2000. obezbedila 23,7 milijardi evra za kofinansiranje investicija u pruge za vozove velike brzine. Revizori su posetili Francusku, Španiju, Italiju, Nemačku, Portugaliju i Austriju i analizirali potrošnju na više od 5.000 kilometara linija sa brzim prugama koje čine oko 50% ukupnih u EU.
Utvrđeno je da dužina nacionalnih brzih pruga raste ali da se cilj EU da se njihova dužina utrostruči na 30.000 kilometara do 2030. ne može dostići.
"Napravljen je nefikasan 'pačvork' loše povezanih nacionalnih linija", rekao je član Evropskog revizorskog suda zadužen za izveštaj Oskar Heriks (Herics).
"Uspostavljanje linija brzih pruga koje prelaze nacionalne granice nije među prioritetima država a Komisija nema moć da ih na to natera. To znači da je dodata vrednost kofinansiranja EU mala", rekao je Heriks.
U brojnim slučajevima nije bilo koristi od skupih linija sa vozovima velike brzine jer vozovi u proseku idu manjom prosečnom brzinom nego što bi mogli – samo 45% maksimuma, čime se otvara pitanje održivosti i finansijskog upravljanja projektom.
Linije koje su kontrolisane u proseku su koštale 25 miliona evra po kilometru, navodi se u izveštaju i dodaje da su prekomerni troškovi i probijanje rokova pre pravilo nego izuzetak.
S obzirom na to, treba razmotriti alternativno rešenje – modernizaciju postojećih "klasičnih" linija kako bi se uštedele milijarde evra, zaključili su revizori.
U izveštaju se od Evropske komisije traži da napravi "realne dugoročne planove", dogovori se sa članicama o strateškim linijama koje će se prve raditi, uvede strogu kontrolu i veže kofinansiranje od strane EU za projekte strateške prioritete, prenosi Euractiv.
