Temperatura, nivo mora i emisije gasova sa efektom staklene bašte dostigli su rekordne vrednosti prošle godine, što čini 2015. najgorom godinom u modernoj istoriji kada je reč o nizu ključnih indikatora o zagrevanju planete, pokazao je godišnji izveštaj o klimi.
Izveštaj daje sumornu sliku Zemlje koja uključuje topljenje lednika, suše i poplave. Naučnici upozoravaju da će ove godine verovatno biti zabeležene nove rekordne temperature i emisije gasova sa efektom staklene bašte.
"Većina pokazatelja poput temperature nad kopnom i površinom okeana, rast nivoa mora i emisija gasova sa efektom staklene bašte potukla je rekordne vrednosti ustanovljene prethodne godine”, navodi se u izveštaju Stanje klime u čijoj izradi je učestvovalo 450 naučnika.
Rekordno visoke temperature registrovane su drugu godinu za redom, a taj trend će, kako se očekuje, biti potvrđen ove godine, jer je prvih šest meseci 2016, prema podacima američke svemirske agencije NASA, bilo daleko najtoplije na planeti.
Stručnjaci ukazuju da je prirodni fenomen El Ninjo, koji je bio izuzetno jak 2015. doprineo jačanju tendencije zagrevanja planete prošle godine.
"Pod kombinovanim efektom El Ninja i dugoročne tendencije zagrevanja, na Zemlji su zabeležene rekordno visoke temperature drugu godinu za redom", navodi se u izveštaju.
Koncentracija tri glavna gasa sa efektom staklene bašte – ugljen dioksida, metana i azotnih oksida, dostigla je nove najviše vrednosti 2015, navodi se u izveštaju u kome su korišćeni podaci iz različitih nezavisnih baza podataka.
Na celoj planeti koncentracija CO2 se prošle godine približila simbolčnom pragu od 400 delova na miliona (ppm), dostigavši 399,4 ppm, što je rast od 2,2 ppm u odnosu na 2014.
Džesika Blanden iz američke Nacionalne agencije za okeane i atmosferu (NOAA) upozorila je da će taj prag ove godine biti lako premašen.
Nivo mora je prošle godine dostigao najvišu tačku, od 70 milimetara više u odnosu na prosek registrovan 1993. godine. Nivo mora raste postepeno na celoj planeti, sa rastom od oko 3,3 milimetra godišnje navodi se u izveštaju i dodaje da je taj rast brži u nekim delovima Pacifika i Indijskog okeana.
Rast nivoa mora bi mogao da se ubrza narednih decenija, u meri u kojoj se budu topili glečeri i ledene površine, što bi ugrozilo milione stanovnika koji žive u priobalnim delovima.
Prošlu godinu su takođe obeležile obilnije padavine od prosečnih što je izazvalo velike poplave. Takođe, jake suše su pogodile dva puta veće površine u odnosu na prethodnu godinu (14 odsto u odnosu na 8% 2014).
Posebno osetljiva zona na klimatske promene, Arktik, nastavila je da se zagreva, dok je na Antarktiku bilo hladnije.
“Temperatura površine Arktika je ponovo dostigla nivoe iz 2007. i 2011, koji su rekordni za period od početka prikupljanja podataka na početku 20. veka, sa rast od 2,8 stepena Celzijusa od tada”, naveli su naučnici.
Lednici u planinskim masivima, poput aplskih, nastavili su da se tope svuda u svetu 36. godinu za redom.
Toplije vode otežale su širenje algi što je primećeno prošlog leta u velikim delovima severnog Pacifika, od Kalifornije do Britanske Kolumbije u Kanadi. To je pak znatno uticalo na život u moru, resurse i stanovnike koji zavise od tih resursa.
Sezona uragana na Atlantiku je drugu godinu za redom bila blaža zbog uticaja El Ninja, dok broj topskih ciklona bio iznad svetskog proseka, navodi se u izveštaju.
Izvor: AFP/Euractiv
