Pariz – Međunarodne migracije u bogate zemlje dostigle su prošle godine rekord predvođene globalnim humanitarnim krizama i tražnjom radnika.
To se navodi u novom izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
OECD procenjuje da se 6,1 milion novih migranata preselio u neku od njenih 38 članica, što je 26% više nego 2021. i 14% više nego 2019, odnosno u godini pre pandemije koja je napravila pauzu u prekograničnom kretanju.
Preliminarni podaci za 2023. pokazuju dalji rast, saopštio je OECD ukazujući da skok migracije u prošloj godini nije bio rezultat samo post-kovid oporavka.
Ukupan broj ne uključuje još 4,7 miliona raseljenih Ukrajinaca koji su živeli u zemljama OECD od juna 2022, kao ni povećanje privremene migracije zbog posla ili rekordnih 1,9 miliona dozvola izdatih studentima iz inostranstva, pri čemu najveći broj studenata odlazi u Britaniju.
„Većina zemalja OECD suočava se sa nedostatkom radne snage„, rekao je na predstavljanju izveštaja OECD španski ministar zadužen za migracije Hose Luis Eskriva. „Situacija može da bude samo gora ubuduće„, dodao je.
Eskriva je rekao i da će EU, samo da bi stabilizovala svoju populaciju a s obzirom na demografske trendove, biti potrebno najmanje 50 miliona ljudi iz inostranstva u narednih 25 godina. Kako je rekao, biće „apsolutno potrebna“ značajna migracija „samo za održavanje socijalne države„.
Humanitarne migracije u Nemačku i SAD, dve zemlje koje najviše daju azil, gotovo su udvostručene u 2022. pri čemu je najveći broj zahteva stigao iz Venecuele, Kube, Avganistana i Nikaragve.
OECD navodi da su migracije zbog posla dostigle maksimum za 15 godina u mnogim zemljama, uključujući u Britaniji, gde su udvostručene. U Nemačkoj je ubeležen rast od 59%, u SAD od 39% a u Francuskoj od 26%. Priliv na Novi Zeland je bio trostruko veći od prethodnog rekorda.
Migracija zbog posla sada čini više od petine prekograničnih kretanja, saopštio je OECD.
Stopa zasposlenosti migranata dostigla je rekord – više od 70% bilo je zaposleno a stopa nezaposlenosti bila je ispod 8% u većini zemalja, što znači nadmašenu stopu zaposlenosti domaćih radnika.
Direktor OECD za zapošljavanje, rad i socijalna pitanja Stefano Skarpeta rekao je da je veliki priliv žena izbeglica iz Ukrajine ukazao na potrebu da vlade urade više kako bi pomogle ženama da dobiju posao.
Prema njegovim rečima, žene često dolaze iz porodičnih razloga a ne kao radnici ili izbeglice. To ima „dalekosežne posledice pošto su porodični migranti često nevidljivi u politikama migracije i integracije„.
Skarpeta je rekao da bi bolji pristup roditeljskom odsustvu i pomoć u brizi o deci bili ključni za smanjenje jaza od 20 procentnih poena u stopi zaposlenosti žena migranata i žena iz zemlje u koju su došle, sa potencijalom da se u radnu snagu uključi još 5,8 miliona žena, prenosi Dnevni evropski servis.
