Beograd, 01. februar 2017. – Pravni sistem Srbije morao bi u krivičnom postupku da počne da razlikuje žrtve od oštećenih i poveća stepen njihove zaštite, ocenjeno je 1. februara na okruglom stolu "Položaj oštećenih (žrtava) u krivičnom postupku u Republici Srbiji".
Na skupu je rečeno i da donošenje propisa bez njegove primene ne može da doprinese da žrtve dobiju odgovarajući status u odnosu na oštećene.
"Nedopustivo je neprepoznavanje žrtve u sistemu i stavljati u isti pravni položaj nekog kome je ukraden bicikl i nekoga ko je žrtva silovanja", ukazala je pravnica Komiteta za ljudska prava Milena Vasić na skupu koji je održan u Skupštini Srbije, prenela je Beta.
Ona je istakla da bi sistem morao da prepozna osetljive grupe, na šta Srbiju obavezuje i Akcioni plan za poglavlje 23 u pregovorima sa EU.
Zamenik zaštitnika građana Robert Sepi rekao je da samo donošenje propisa bez njegove primene ne može doprineti da žrtve dobiju odgovarajući status u odnosu na oštećene.
On je ukazao da je od 3.773 prijave koje su podnele žrtve nasilja samo 10% dobilo svoj vid krivične prijave i istakao da veliki broj ne dobije "svoj izraz" kroz krivični postupak.
"Normativni okvir samo je pola koraka u unapređenju položaja žrtava, drugi deo je primena propisa", istakao je Sepi.
Direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić složio se sa tom ocenom ističući da je put ka primeni propisa obuka i edukacija nadležnih, kao i njihovo povezivanje i koordinacija.
"Dešava se da svako u okviru svoje nadležnosti, tužilaštvo, policija i centri za socijalni rad urade dobro svoj posao, ali zbog nepovezanosti imamo žrtvu koja ostaje van sistema", kazao je Vujić.
On je naveo da se to može promeniti obukom nadležnih i najavio da će u februaru početi obuka tužilaca i policije koja je i propisana Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici.
