Beograd, 01. decembar 2021. – Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić raspisao je referendum o promeni Ustava Srbije, koji će biti održan 16. januara 2022. godine.
Na referendumu građani će se izjasniti o pitanju: „Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?“
Dačić je odluku o raspisivanju republičkog referenduma potpisao 30. novembra uveče nakon sednice Skupštine Srbije.
Na toj sednici poslanici su usvojili Akt o promeni Ustava Srbije, Ustavni zakon za sprovođenje Akta o promeni Ustava i Odluku o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava, čime su se i stekli uslovi za raspisivanje referenduma.
Referendum će biti održan po izmenjenom Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, usvojenom 25. novembra.
Glavna novina je ukidanje obaveznog cenzusa za izlazak potrebnog broja glasača kao uslova za uspeh referenduma.
Predložene promene Ustava odnose se na deo o pravosuđu, a ministarka pravde Maja Popović rekla je tokom skupštinske rasprave da je njihov cilj „povećanje pravne sigurnosti građana“ jer im samo nezavisno sudstvo i samostalno javno tužilaštvo garantuju zaštitu prava u sudskim postupcima.
Ministarka je objasnila da se politika isključuje iz izbora sudija i tužilaca, te da sudije više neće birati Skupština, već Visoki savet sudstva (VSS).
VSS će činiti šestoro sudija koje biraju njihove kolege, četiri člana treba da budu istaknuti pravnici i njih će birati skupština dvotrećinskom većinom, dok će predsednik vrhovnog suda biti član saveta po položaju.
Tužioce će birati Visoki savet tužilaca (VST) koji ima 11 članova. Petoro članova biraće tužioci, četvoro Skupština na predlog odbora dvotrećinskom većinom, a vrhovni javni tužilac i ministar pravde biće članovi VST po pložaju.
Ministarka je objasnila i kako će se birati kadrovi kad nema dvotrećinske većine ili tropetinske većine i rekla da komisiju za izbor čine predsednik Skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, vrhovni tužilac i Zaštitnik građana.
Ustavne promene odnose se i na stalnost sudijske funkcije, na vraćanje naziva Vrhovni sud i jačanje funkcije tužilaca.
Popović je u parlamentu rekla i da su promene Ustava predviđene akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, sa Evropskom unijom.
„Reforme u oblasti pravosuđa su i uslov za dalju reformu pravnog sistema i najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan je od prioriteta EU„, rekla je Popović.
