Beograd, 10. decembar 2016. – Dan ljudskih prava, 10. decembar, mnogi ugroženi građani Srbije provode uz osećanje nepravde i urušenog dostojanstva zbog raskoraka između prava koja imaju na papiru i stvarnog života.
Najsiromašniji, osobe sa invaliditetom, žene žrtve nasilja, radnici gubitnici privatizacije, žitelji nehigijenskih naselja, deca ulice – neke su od tradicionalno najranjivijih grupa u Srbiji. Sve je teži položaj novinara koji kritički pišu i govore. Takođe, sve je više pritužbi članova i simpatizera opozicije. Pravo građana je i da zakon podjednako važi za sve i da važi u svakom mestu u svako vreme, a to često nije slučaj zbog položaja u društvu ili zbog bliskosti sa vlašću, ističe zaštitnik građana Saša Janković.
U desetoj godini rada Zaštitnik beleži još zabrinjavajućih trendova. Siromaštvo i nezaposlenost, koji daju pečat svakodnevnom životu pojedinca, koriste se kao opravdanje za kršenja prava radnika. Stalnim reformama objašnjava se neefikasnost administracije; nedovoljno dobrim ustavnim rešenjima i zakonima nemoć pravosuđa. Politizacija urušava institucije. Mediji u Srbiji su bačeni u ekonomsko-politički vrtlog čije su žrtve ne samo novinari, nego i građani, jer bez slobodnih medija nema informisanih građana, a bez informisanih građana, nema slobodnih građana, navodi zaštitnik građana u saopštenju povodom Dana ljudskih prava.
Nedovoljan je broj osoba sa invaliditetom koje su se zaposlile u ovoj godini, uprkos postojanju posebnog zakona. U oblasti prava deteta unapređene su zakonske norme, ali su deca i dalje žrtve svih oblika nasilja, uključujući i najbrutalnije oblike vršnjačkog. Prisutno je kršenje prava deteta u medijima na privatnost i dostojanstvo. Usluge namenjene deci i porodicama na udaru su mera štednje radi ekonomskog oporavka zemlje. Uz blaga poboljšanja, ni izdaleka nije dovoljno dostupna zdravstvena zaštita, upozorava Janković.
Slabost zaštite žena od nasilja je više rezultat neprimenjivanja postojećih propisa i standarda, a manje slabosti tih propisa. Ključni problem ostaje neodgovornost za nesavesno postupanje.
Proizvodnja i emitovanje kulturnih, obrazovnih, naučnih, dečijih, filmskih i drugih radio i televizijskih emisija na manjinskim jezicima treba da doprinosi očuvanju nacionalnog, kulturnog i jezičkog identiteta manjinskih zajednica, ali su ugroženi poremećajima u medijskoj sferi. Prevod ovih programa na srpski jezik je od posebnog značaja za razvoj multikulturalnog društva, gde ga ima.
Pozitivni koraci postoje u pogledu prava LGBTI osoba, gde je možda pomak i najveći, ali je njihova diskriminacija daleko od ukinute, a zaštita i podrška su još nedovoljni.
Izbeglice iz Sirije i drugih zemalja povremeno se na teritoriji Srbije suočavaju sa nehumanim uslovima i počeli su prvi ozbiljniji incidenti. Kapacitet smeštaja i propusna moć nisu dovoljni, a postupci pojedinih država duž izbegličke rute umnogome otežavaju Srbiji da poštuje sve međunarodne standarde.
