“Takva udruženja novac dobijaju na netransparentan način ili ih vežu malverzacije u medijima, a ako pokušate da ih nađete na internetu, siromašne su informacijama i sve što su radile desilo se tek nedavno. Fantomske organizacije aktivne su samo da bi povlačile novac iz javnih fondova, a nekada ćete informacije o njima pronaći na čudnim portalima koji nemaju nikakvu informativnu, već promotivnu vrednost”, navodi Stanetić.
Praksa paušalnog dodeljivanja novca kod nas se ustalila i različite političke strukture je koriste već godinama – u momentima kojima je njima ona potrebna. Stanetić podseća da je uoči kontramitinga u Novom Sadu procurio sinopsis za ceo događaj, koji je organizacijama – čak i informativnoj redakciji Radio-televizije Vojvodine dostavljen direktno iz Gradske kuće. Iako je javnost saznala ko zapravo stoji iza događaja, isti je održan potpuno u skladu sa sinopsisom, poput pozorišne predstave.
“Tu smo imali potpuno ogoljenu situaciju, ali nikakvu reakciju nadležnih, osim odobravanja ovakvog čina. To je neverovatno obmanjivanje javnosti”, smatra sagovornik 021.
Inače, u komisijama za dodelu sredstava putem javnih konkursa – najčešćeg i osnovnog načina dodele sredstava nevladinom sektoru, sede ljudi čija imena nisu poznata javnosti. Oni odlučuju ko će dobiti novac za realizaciju nekog projekta, a kako za 021 kaže predsednik organizacije Res Polis Nikola Radman, od trenutka objave javnog konkursa do dodele novca, postupak prođe kroz ruke nekoliko instanci i nivoa. To bi trebalo da otkloni svaku mogućnost malverzacija u konkursima, ali to nije slučaj.
“Glavno pitanje je – ko otvara slavinu, a ko pije vodu? Više osoba je odgovorno u procesu dodele novca i ako baš vaša organizacija ne prođe, tražite bodovnu listu da vidite zašto je vaš projekat lošiji od drugog. Bodovna lista je redovna praksa u EU i ako su nadležni voljni da vam je daju na uvid, obično nema ničeg sumnjivog. Međutim, ako vas zavlače za odgovor, ne javljaju se na telefon i uskraćuju vam pristup javnom dokumentu, nešto sumnjivo se događa. Bilo je slučajeva da se na rezultate žale i oni koju su dobili pare, jer žele da ceo proces bude transparentan”, kaže Radman, koji podseća na prošlogodišnji konkurs za mlade, o kojem je pisao 021. I to je jedan od konkursa u kojem je novac pripao sumnjivim organizacijama.
Da pritisak javnosti može da donese i rezultate pokazuje konkurs Ministarstva za rad iz 2014. godine. U njemu je za projekte socijalne zaštite novac dobilo 122 udruženja, od čega je 61 organizacija osnovana iste godine, a 31 od njih svega mesec dana pre raspisivanja konkursa. Nisu se sva udruženja ni bavila socijalnom zaštitom. U jeku otkrivanja afere, nekoliko velikih NVO podnose i krivičnu prijavu protiv ministra Aleksandra Vulina, a on ubrzo konkurs poništava i sav iznos uplaćuje Fondu za lečenje dece od raka. Tada, navodi Stanetić, novac nije dospeo gde je planirano, a to su partijski džepovi.
“Verujem da se parapolitičke organizacije osnivaju da bi budžeti partije bili povećani. Mislim da će u jednom momentu morati da stane to sa fantomskim organizacijama i dodelom sredstava, jer se nešto dešava u javnosti, neko buđenje. Pritisak javnosti mora da bude dodatna snaga koja će naterati institucije da se ponašaju u skladu sa zakonom, jer do sada to nije bio slučaj. Finalna moć je u građanima i oni finansiraju rad institucija. Imaju pravo i obavezu da traže gde je završio njihov novac”, kaže on.
Nikola Radman napominje da građani mogu i moraju da koriste sva zakonska sredstva da dođu do informacija o svojim parama, poput Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja. On napominje da je i zakonski zabranjeno diskriminisati nekog člana udruženja ili NVO koji je politički obojen.
“U zakonu za mlade piše da je zabranjena diskriminacija po svim osnovama, pa i po političkoj pripadnosti. Tako neko može da bude i politički i omladinski aktivista, a njegova organizacija je legitimna onoliko koliko dobro radi. Međutim, politiku kao reč vam je u Srbiji dovoljno izgovoriti da bi vam bilo jasno da se radi o nekom interesu, koji će se ispuniti na jedan ili na drugi način”, zaključuje on.
Izvor: Radio 021/Autonomija
