Beograd, 18. jun 2020. – Nijedan projekat namenjen podršci ženama žrtvama nasilja, niti žrtvama krivičnih dela generalno, nije dobio podršku Ministarstva pravde na poslednjem javnom konkursu za dodelu sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja objavljenom u februaru ove godine.
Sredstva dodeljena na ovom konkursu prikupljena su na osnovu primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja što, između ostalog, podrazumeva i mogućnost uplate određenog novčanog iznosa u humanitarne svrhe.
Stoga bi bilo za očekivati da će barem deo tih sredstava biti usmeren na poboljšanje položaja i zaštite žrtava nasilja u Srbiji (na primer, pružanje besplatne psihosocijalne ili pravne podrške žrtvama nasilja, opremanje prostorija za ispitivanje žrtava kako bi se izbegao kontakt sa učiniocem nasilja i slične aktivnosti). Međutim, ni jedan dinar, od ukupno dodeljenih 500 miliona dinara, nije namenjen za ovu kategoriju lica.
Ne samo što se niti jedan, od ukupno 130 podržanih projekata, ne odnosi na podršku žrtvama nasilja, već je manje od 10 udruženja građana dobilo sredstva. Ministarstvo pravde je sa po pola miliona dinara podržalo projekte postavljanja koša u fiskulturnoj sali i postavljenje tri mobilna toaleta, dok je za projekte građevinskih radova na zgradama verskih organizacija izdvojeno preko 16 miliona dinara.
Najveći deo sredstava dodeljen je javnim ustanovama iz oblasti zdravstva, prosvete i socijalne zaštite za renoviranje i sanaciju objekata i nabavku opreme.
Stoga, rezultati konkursa pokazuju da Mininistarstvo obrazovanja, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ili ne budžetiraju potrebe škola, zdravstvenih i socijalnih ustanova u Srbiji u skladu sa njihovim potrebama ili Ministarstvo finansija ignoriše ove zahteve i novac iz budžeta preusmerava na druga ministarstva i druge potrebe.
Ovo je treća godina za redom da Ministarstvo pravde nije podržalo niti jednu organizaciju civilnog društva koja se specijalizovano bavi podrškom ženama žrtvama porodičnog i partnerskog nasilja, iako promoviše nultu toleranciju na nasilje prema ženama i podršku žrtvama krivičnih dela, kao i jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva koje pružaju ovu vrstu podrške.
Za to vreme, žrtve krivičnih dela, koje se ni ne pitaju za saglasnost kada tužilaštva donose odluke o tome da primene institut odlaganja krivičnog gonjenja, neće čak imati ni satisfakciju da je novac uložen u unapređenje njihovog položaja ili usluga koje se pružaju žrtvama u Srbiji.
Autonomni ženski centar se na konkurs prijavio sa projektom besplatne pravne podrške za žene žrtve porodičnog i partnerskog nasilja, za koju je registrovani pružalac pri Ministarstvu pravde, a ovu uslugu specijalizovano pruža preko petnaest godina. U toku 2019. godine Autonomni ženski centar je kroz svoj rad pružio preko 2.200 usluga pravne podrške za preko 750 žena.
