Brisel, 29. septembar 2016. – Evropska komisija 30. septembra pokreće strategiju protiv curenja informacija sa ciljem da spreči da ključni politički dokumenti cirkulišu u medijima i da izbegne dalju štetu po reputaciju te institucije, saznaje EurActiv.com.
Tako je strategija protiv curenja procurila u javnost. Curenje informacija nije uvek nužno loše i Komisija ponekad sama "pušta" neka dokumenta kako bi ispitala stav javnosti. U nekim slučajevima Komisija koristi curenje informacija, kao kod skandala Luksliks, da ukaže na potrebu reformi ili bolje regulacije u pojedinim sektorima.
Strategiju protiv curenja dokumenata razmotrili su direktori generalnih direktorata, najviši zvaničnici posle komesara, na sastanku 22. septembra a sindikati su taj dokument dočekali sa indignacijom uvereni da će nepovoljno delovati na uslove rada i podstaći "moralno uznemiravanje" Evropske komisije.
"Glavni cilj strategije protiv curenja je da obezbedi da osetljive i poverljive informacije budu adekvatno zaštićene, da se izbegne politička i šteta po reputaciju Komisije", istakla je zadužena u Komisiji za ljudske resurse Irini Suka (Irene Souka), pokazale su beleške sa sastanka u koje je imao uvid EurActiv.com.
Curenje informacija jedna je od najvećih briga Komisije Žan-Kloda Junkera (Jean-Claude Juncker). Naime, neki od nacrta predloga ukazuju na blisku vezu Komisije i predstavnika industrije dok su neki drugi procureli dokumenti doprineli da se "potope" pregovori o slobodnoj trgovini sa SAD.
Pitanje curenja informacija bilo je više puta tema na sastancima Komisije. Tako je na jednom sastanku s početka godine Junker "snažno osudio" curenje u štampu dokumenata korišćenih za pripremu programa rada Komisije za 2015.
Junker je to ocenio "neprihvatljivim ponašanjem" a komesarima je rekao da će "izvući sve potrebne zaključke" iz tog incidenta.
Međutim, tokom diskusije komesari su se žalili da će im neke od dodatnih mera planiranih da se izbegne dalje curenje informacija skratiti vreme za razmatranje dokumenata.
Komisija inače ponekad sama odluči da pusti neke informacije da procure, kako bi testirala neku politiku ili kada favorizuje svoju političku agendu.
S druge strane, Komisija koristi osudu javnosti kada neke informacije ugledaju svetlo dana da pokrene reforme koje bi bez toga bilo teško usvojiti. Takav je bio slučaj sa skandalom Luksliks (Luxleaks) koji je Komisija pretvorila u svoju prednost kroz inicijativu za borbu protiv poreskih privilegija multinacionalnih korporacija u Evropi i šire.
Neki drugi slučajevi bili su mnogo neprijatniji za Komisiju, poput onog bivše potpredsednice u Barozovoj prvoj i drugoj Komisiji Neli Kros (Neelie Kroes) koja je "zaboravila" da prijavi da je direktorka "ofšor" kompanije na Bahamima u vreme dok je bila u Komisiji.
Izvršna vlast EU takođe je primorana da "kazni" svog bivšeg predsednika Baroza zbog povika u javnosti nakon što je imenovan za neizvršnog predsedavajućeg Goldman Saksa, američke investicione banke koju krive za globalnu finansijsku krizu 2007.
Nove informacije ukazuju da se Barozo sreo sa predstavnicima Goldman Saksa dok je još bio na dužnosti u Komisiji.
Protagonista transparentnosti
Prema Junkerovom timu, tajni sastanci i nedostatak transparentnosti sada pripadaju prošlosti.
"Komisija je protagonista transparentnosti", rekao je 26. septembra novinarima portparol Komisije Margaritis Šinas (Schinas).
Šinas je istakao da je jedna od prvih odluka Junkerove Komisije bila da se svaki sastanak sa komesarima i direktorima Direktorata objavi u javnosti.
Na sastanku iza zatvorenih vrata direktora generalnih direktorata Suka se založila za mogućnost kažnjavanja zvaničnika u slučaju da prekrše svoje obaveze.
Prisutni su prokomentarisali da sve institucije EU treba da usvoje "zajednički stav" o tome kako da svedu rizik od curenja na minimum. Takođe predlažu jačanje svesti o značaju borbe protiv curenja informacija organizacijom "dana etike".
Napori Komisije da ograniče curenje informacija istovremeno deluju kontradiktorno u odnosu na proglašenu nameru da se dalje jača transparentnost u institucijama EU.
Praksa inkvizicije
Za to vreme sindikati oštro kritikuju strategiju protiv curenja informacija koju vide kao "oblik moralnog uznemiravanja" zbog koje će zvaničnici biti izloženi "inkvizitorskoj praksi".
U otvorenom pismu potpredsednici Komisije Kristalini Georgijevoj Evropsko udruženje javnih službi upozorilo je da akcije i metode strategije "nisu samo neprilagođene, već i kontraprodukctivne i čak pogubne".
Državni službenici žale se da je plan "veoma nejasan" u delu o informacijama pokrivenim strategijom, zatim oko stepena osetljivosti i granica širenja informacija.
Kako su zaključili u Udruženju, rezultat će biti "otrovna klima nepoverenja u institucijama"
