Ovaj tekst portal Dijalog Net objavljuje, svesno, danas. Zato što je ovo sasvim običan dan.
Tekst je mogao biti objavljen i Trećeg decembra, ali bi se utopio u mnoštvu tekstova u kojima se obeležava Međunarodni dan osoba sa invaliditetom’’.
Svaki dan, pre i posle Trećeg decembra je i mora biti njihov dan.
Osobe sa invaliditetom ravnopravni su deo svakog društva.
Da li svi činimo dovoljno da svakodnevni život to i potvrdi?
Da li im svojim postupcima pomažemo ili odmažemo?
Ili ih ignorišemo, nesvesni da nas, samo trenutak, deli od momenta da postanemo i mi …
Kao što kaže autorka teksta, ’’Treba živeti punim plućima, da nam slast pobede i uspeha ulepšava novi dan. Probudite se, jer život vredi. Imajte poverenja u sebe i u druge.’’
Hvala sugrađanki Ceci na mogućnosti da objavimo ovaj tekst.
Treći decembar je Međunarodni dan osoba sa invaliditetom.
Obično se na taj dan očekuje da se čuje glas osoba sa invaliditetom.
Meni je to dan kao i svaki drugi…
Osobe sa invaliditetom žive u našoj zajednici 365 dana u godini. Svih tih dana oni se suočavaju sa brojnim nedaćama počev od problema pristupačnosti svog primarnog okruženja, gde nemaju mogućnosti da slobodno izadju iz svog doma i odu da kupe hleb, udahnu svež vazduh.
Finansijska kriza pogađa nas sve, ali čini mi se ove osobe još više.
Njihovi troškovi života usred neprilagođenog okruženja i sistemske neuređenosti društvene zajednice, pada svih moralnih društvenih vrednosti su daleko veći od troškova života jednog prosečnog gradjanina naše zemlje.
Da li neko o tome razmišlja još neki dan osim 3 decembra..
Životni put ka uspehu i ostvarenju jedne osobe, pa i osobe sa invaliditetom je trnovit. Nismo svi rođeni rodjeni kako to obično kažu pod srećnom zvezdom, ali svima nam je data jedna duhovno moralna obaveza da živimo – rastemo, razvijamo se i stvaramo plodove bilo da su to naši potomci, bilo da su to neki proizvodi koje ostavljamo zajednici..
Svima je poznat Novak Đoković !
A možda vam je poznat i Zlatko Kesler – vrhunski sportista – osoba sa invaliditetom – osvajač brojnih medelja u stonom tenisu ?
Šta mislite koliko su i jedan i drugi morali da ulože u svoj život da bi postigli vrhunske rezultate ?
Postavite sebi ponekad ova pitanja….
Malo bolji poznavaoci sveta sporta, znaju da su ovi sportisti svoje prve treninige, svoja učešća na takmičenjima, pa čak i olimpijadama finansirali sami. Koliko su rada, odricanja, disciplinovanih tretmana morali da prodju. Uspeh je morao da dodje.
Ovaj dan me je asocirao da se upitam: Da li smo mi zaista svesni svoje društvene uloge u životu?
Kakav je smisao života i društvena uloga osobe (sa invaliditetom) koja svoj život provede u 4 zida, bez obzira na novčana sredstva kojima raspolaže? Da li je njen život ispunjen ? Da li ta osoba razmišlja o tome šta iza sebe ostavlja.. “Ime na nadgrobnom spomeniku ili još nešto drugo?” pitam se.
Da li ima smisla tiho čekanje smrti, dok život prolazi pored nas?
Konkretan odgovor je težak, kao i samo breme života.
Odgovornost za odgovore na ova pitanja leži duboko u svakom čoveku na određeni način.
Društvena zajednica je odgovorna za stvaranje jednakih mogućnosti za uključenost i ravnopravnost svih ljudi u životne tokove u istoj toj zajednici.
A ko zapravo čini tu društvenu zajednicu ?
PA SVI MI.
Svaki pojedinac je deo jedne celine i čim se jedna od kariki prekine, posledice osećamo svi kad-tad.. Čovek je biološki, prirodno i moralno deo jedne zajednice u kojoj neminovno postoji borba za opstanak. Svojim intelektom koji ga čini savršenim u prirodnom okruženju treba kroz svoju životnu borbu da dokaže svrhu i smisao opstanka. Misaono nadahnuće čovekove borbe čini ga uzvišenijim i dostojanstvenijim. Njegovi uspesi su vredni i čine čitavu zajednicu vrednijom. Što je više uspeha, to je društvo razvijenije.
Danas smo u ovom svetu krize, postali nezainteresovani, neosetljivi, nemarni, nemoćni, pogaženi..
Dragi moji prijatelji, dragi moji građani koji se suočavate sa invalidnošću ili ne, probudite se, osvrnite se oko sebe, udružujte se, počnite da rušite svet tame…. Život je velika borba
Verujte da iza svakog uspeha stoji jedan trnovit put !
Treba živeti punim plućima, da nam slast pobede i uspeha ulepšava novi dan.
Probudite se, jer život vredi. Imajte poverenja u sebe i u druge.
Svetlana Janković Beljanski (pomoćnica gradonačelnika za socijalna pitanja grada Valjeva)
