1. Početna
  2. Vesti
  3. Pristupanje EU prilika za jačanje saradanje Srbije i Albanije

Pristupanje EU prilika za jačanje saradanje Srbije i Albanije

Beograd, 05. oktobar 2017. – Evropske integracije kao zajednički cilj Beograda i Tirane mogu da doprinesu bilateralnoj saradnji, koja je napredovala u ekonomskom i civilnom sektoru, ali je nedovoljna na političkom i državnom nivou, ocenjeno je na konferenciji o odnosima Srbije i Albanije.

Kako prenosi Euractiv, na skupu je rečeno i da pristupanje Uniji dovodi do "uniformisanja regiona" koje olakšava saradnju i da Berlinski proces nije alternativa nego dopuna evrointegracijama.

Bivši ambasador Srbije u Albaniji Milan Simurdić ocenio je da je saradnja u civilnom sektoru dobra, ali da je administracija obe države inertna, da ne postoje kontakti parlamentaraca koji mogu da budu ozbiljan motor razvoja bilateralnih odnosa, a da ekonomski zajednički projekti mogu da budu "ledolomci" u unapređenju veza.

"Pitanje je da li Beograd nastoji da ekonomizuje odnose s Albanijom, u smislu da je to tema koja je najmanje sporna i u kojoj može da se napreduje i tako utiče na političke odnose. Ako je ekonomizacija nešto što može da probije led onda to treba podržati", kazao je bivši ambasador.

Simurdić je rekao da tema projekta izgradnje auto-puta Niš-Drač pokazuje koliko je javnost podeljena po pitanju potrebe razvoja saradnje s Albanijom.

To je pokazalo da veliki broj ljudi u Srbiji na odnose s Albanijom "manje-više gleda kroz kosovske naočare", kazao je Simurdić.

"Svaki put, most, treba bilo kome, uključujući Srbiju i Albaniju. Valjda će se situacija popraviti, pa će auto-put donositi novac, a ne samo bojazni", rekao je Simurdić.

Prema njegovoj oceni, izbor novih predsednika Srbije i Albanije, koji imaju „različite političke težine“, zahtevaće određena prilagođavanja u nastavku dijaloga.

Podsetivši da su zaključci prošlogodišnje konferencije o odnosima Srbije i Albanije bili da bolji odnosi Srbije i Albanije u velikoj meri doprinose stabilnosti i evropskoj perspektivi Balkana, ali da ih je nemoguće odvojiti od pitanja Kosova i Metohije, Simurdić je rekao da se od tada promenio regionalni i globalni kontekst.

Ambasador Albanije u Srbiji Iljir Boćka izjavio je da to što je albanski premijer došao u posetu Srbiji posle 67 godina ilustracija loših odnosa dve zemlje, ali da je u poslednje tri godine ostvaren značajan napredak u pravcu normalizacije.

"Kažem normalizacije jer smo i dalje u opasnosti od nekog drona, kao što je bio na fudbalskom stadionu, ili nečeg sličnog", kazao je Boćka.

Predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić izjavila je da Srbija i Albanija nemaju ozbiljna otvorena bilateralna pitanja koja opterećuju odnose, ali da dve zemlje imaju različite poglede na neka regionalna pitanja, što ne mora da ometa saradnju u ekonomiji, kulturi, turizmu.

Minić je rekla da Srbija i Albanija imaju zajednički cilj, a to su integracije u EU.

"Sada, kada su vrata EU odškrinuta, treba intenzivirati saradnju Srbije i Albanije", rekla je Minić.

Prema njenom mišljenju, pristupanje EU donosi "uniformisanje regiona", odnosno jednakih standarda u svim oblastima, od obrazovanja i pravosuđa do investicija i trgovine.

"EU uvodi zemlje regiona u standarizovani prostor i ta činjenica olakšava saradnju, a EU traži od regionalnih lidera političku volju da neguju dobrosusedske odnose i unapređenje saradnje", kazala je Minić.

Izvršni direktor Evropskog pokreta u Albaniji Gledis Đipali izjavio je da Berlinski proces vidi kao dopunu procesu pristupanja EU jer se detaljnije bavi procesima u regionu i rešavanjem regionalnih problema pre nego što dođe do trenutka pristupanja.

"Saradnja i dobrosusedski odnosi su veoma bitni za proces pristupanja EU jer su povezani s vladavinom prava, ljudskim pravima i drugim kopenhaškim kriterijumima", kazao je Đipali.

Berlinski proces nije i ne treba da bude alternativa članstvu u EU, smatra Đipali, ali ne treba da ostane samo proces političke prirode, nego treba da donese i konkretne rezultate u vidu infrastrukturnih, energetskih i drugih projekata.

Đipali je rekao da zajednički regionalni problemi imaju mnogo širi okvir – okvir EU, pa čak i šire, i da se ne mogu rešavati izolacijom, što se pokazalo na primeru migrantske krize.

"Ne možemo da rešavanju problema pristupamo na stari način, kroz izolaciju i posmatranje sopstvenih interesa. Moramo biti svesni globalizacije problema. Podizanje ograda nije odgovor", rekao je Đipali.

Prema njegovoom mišljenju, civilni sektor je imao dobru saradnju i državne institucije bi mogle da se ugledaju na taj primer.

"Kada bi se zemlje umesto stvaranja više barijera i opterećenja okrenule saradnji u ekonomskom i kulturnom smislu, mnoga pitanja bi mogla da se rešavaju", rekao je Đipali.

Direktorka Fondaije Fridrih Ebert u Beogradu Ursula Koh-Laugvic ocenila je da će unapređenje saradnje Srbije i Albanije pomoći tim zemljama i celom regionu da izađu na kraj sa svim izazovima.

"Stabilnost u jugoistočnoj Evropi i evropska perspektiva Srbije i Albanije imaju velike koristi od odnosa te dve zemlje", kazala je Koh-Laugvic.

Konferenciju "Srbija i Albanija – međuzavisne u razvoju i stabilizaciji" organizovali su Evropski pokret u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…

Preporučujemo…