Kriterijumi za članstvo u EU rastu zbog upliva zahteva zemalja članica, a kandidati u nedostatku kapaciteta fingiraju reforme, ukazao je 6. juna hrvatski analitičar Dejan Jović, koji je bio savetnik nekadašnjeg predsednika Hrvatske Ive Josipovića. Blokiranje pregovora zbog bilateralnih pitanja dodatni je problem, a u slučaju Srbije najveći problem biće status Kosova, smatra on.
“Najbolji period za pristupanje bio je 2004, ali mi smo to nažalost propustili”, rekao je Jović, dodavši da su zemlje Zapadnog Balkana propustile i doba kada su EU pristupile Bugarska i Rumunija.
Jović je ukazao ina društveno-političke okolnosti koje otežavaju pristupanje, s povećanjem nacionalizma, bilateralnim zahtevima, a u slučaju Srbije od ključnog značaja je status Kosova.
Prema njegovim rečima, nacionalizam i autoritarne tendencije u Mađarskoj ali i drugim zemljama istočne Evrope postavlja pitanje da li su i te zemlje iz ranijih krugova proširenja bile spremne za članstvo.
Drugi deo je pojava nacionalizma, naročito u istočnoj Evropi. To što se dešava u Mađarskoj i drugim zemljama postavlja pitanje da li su bile spemne (nacionalizam autoriterizam)
Jović je ukazao da se zemlje uključuju u odlučivanje u EU, pa je sve prisutnija ideja da se o proširenju odlučuje i na referendumima, što otvara opasnost da se gotovo stigne do kraja pristupanja, i onda se proces blokira.
„Ideja o demokratskom deficitu može zakočiti proces. Mislim da u procesu proširenja treba isključiti populizam, da ne kažem ljude iz odlučivanja“, rekao je Jović, dodavši da to možda nije politički prihvatljiva izjava, ali da govori sa stanovišta univerzitetskog profesora.
Kada je reč o bilateralnim problemima, ocenio je da Srbija na putu ka EU može očekivati nove probleme, i to ne samo sa Hrvatskom koja je bila prva koja je blokirala proces privremeno zaustavivši odlučivanje o ispunjenosti merila za otvaranje poglavlja 23 u pregovorima Srbije sa EU.
„Mislim da pre sledi niz takvih postupaka, jer zemlje žele da zadovolje deo svojih zahteva ili u stvarnom ili u simboličkom smislu”, rekao je Jović.
Srbija, kako je dodao, treba da utvrdi na koje zemlje može da se osloni, kao što je učinila Hrvatska. Ukazao je da je ona računala na Nemačku, ali i na katoličke zemlje, kao i da je insistirala da je mala zemlja, zadobivši podršku malih zemalja, ali i predstavljajući sebe kao zemlju koja kao mala ne može predstavljati veliki teret za EU nakon pristupanja.
Prema njegovom mišljenju, nova zemlja članica, pogotovo mala, ne može dugo da blokira pregovore, što je pokazao i slučaj slovenačkog blokiranja Hrvatske, koje je trajalo 10 meseci, i hrvatskog blokiranja Srbije. Kao razloge koji su doprineli brzom rešavanju problema naveo je da je 27 članica bilo za nastavak pregovora sa Srbijom, ali i slabu vladu u Hrvatskoj, kao i slabljenje njene reputacije zbog rastućeg nacionalizma.
Jović smatra da su i bilateralna pitanja i potrebne reforme lakše rešivi od pitanja Kosova, koje je po njegovom mišljenju glavni problem Srbije na putu ka EU.
U ovom kontekstu, relevantno iskustvo za Srbiju mogao bi biti Kipar, koji je pristupio EU iako podeljen bez regulisanih odnosa, s tim da se prava i obaveze članstva privremeno ne primenjuju na severnom delu ostrva. Ipak, nažalost ne postoji spremnost da se na Srbiju primeni model Kipra, smatra Jović.
Zato je potrebna strategija kako da se prevaziđe taj problem, preporučio je on,
Jović je naveo da bi put Srbije ka EU mogao da se ubrza zbog sve važnijeg pitanja bezbednosti, budući da je Srbija na području koje će biti izloženo multipolarnim uticajima, uključujući SAD, koja je u nekim zemljama poput Albanije jača nego EU ali i Turske i Rusije.
Izvor: Euractiv
