Podgorica, 23. septembar 2016. (PR pres servis) – U Crnoj Gori je potrebno uvesti preferencijalno glasanje na izborima, koje bi, kako smatraju u Centru za monitoring i istraživanje (CeMI), dovelo do većeg stepena demokratije u političkim partijama i poboljšalo kvalitet rada poslanika u parlamentu.
Predsednik Upravnog odbora CeMI-ja, Zlatko Vujović, kazao je na okruglom stolu „Predstavljanje predloga modela za reformu izbornog sistema“, koji je organizovala ta nevladina organizacija, da je veoma važno da u Crnoj Gori bude uvedeno preferencijalno glasanje na izborima.
„CeMI se zalaže za korišćenje finskog modela – glasački listić koji je praktično prazan, a birač upisuje samo jedan broj kandidata za kojeg želi da glasa. To može uticati na poboljšanje rada poslanika“, rekao je Vujović u PR Centru.
Prema njegovim rečima, činjenica da će se poslanik koji zna da će se za četiri godine ponovo suočiti sa građanima na izborima, učiniće ga odgovornijim.
Vujović je podsetio da je CeMI sproveo istraživanje među kandidatima za poslaničke funkcije svih političkih prtija u Crnoj Gori, koje je pokazalo da 79 odsto njih smatra da treba uvesti preferencijalno glasanje.
On smatra da neće biti veće demokratije u političkim partijama ukoliko se ne uvede preferencijalno glasanje i izvrši korekcija Zakona o političkim partijama gde bi se, kako je pojasnio, političke partije obavezale da sprovedu demokratske procedure odlučivanja.
Vujović je kazao da je CeMI analizirao šest partija u Crnoj Gori, na osnovu metodologije profesora Gorana Čulara, koji razlikuje četiri tipa političkih partija – puni demokratski model, partiju sa niskim nivoom unutarpartijske demokratije, individualističko-elitistički model, tip partije demokrtskog centralizma.
„Analizirali smo Demokratsku partiju socijalista (DPS), Socijalističku narodnu partiju (SNP), Socijaldemokratsku partiju (SDP), Pokret za promjene (PZP), Novu srpsku demokratiju, Bošnjačku partiju. Kad primenite tu metodologiju, dođete do podatka da nijedna od tih šest partija nije po odredbama statuta demokratska“, istakao je Vujović.
On je pojasnio da su SNP, SDP, NOVA najrigidnije i pripadaju kvadrantu koji se odnosi na politička partije sa niskim stepenom, a DPS i PZP su, kako je naveo, partije demokratskog centralizma.
Direktor Pravnog odeljenja CeMI-ja, Vlado Dedović, smatra da jedan od ključnih segmenata reforme izbornog sistema u Crnoj Gori u narednoj fazi treba da bude reforma organa ustrojstva izborne administracije.
„U CeMI-ju smo pripremili model Zakona o organima za sprovođenje izbora, jeste da izborna administracija bude bazirana na načelima nezavisnosti, nepristrasnosti, integriteta“, naveo je Dedović.
Reforma organa izborne administarcije bi, kako je istakao, trebalo da bude korak ka izgradnji uslova za fer i demokratske izbore u Crnoj Gori.
„Sa sigurnošću bi se moglo reći da je način organizacije izborne administracije jedan od ključnih činilaca od kojih će umnogome zavisiti stepen ostvarivanja demokratičnosti svih narednih izbornih procesa u Crnoj Gori, zbog čega je neophodno delovati u pogledu donošenja nove legislative“, kazao je Dedović.
Profesor na Fakultetu političkih nauka, Boris Vukićević, rekao je da je Crna Gora stota po broju žena u parlamentu, od 193 članice Ujedinjenih nacija, a ispred nje se nalaze Alžir, Avganistan, Pakistan, Ujedinjeni Arapski Emirati, Južni Sudan.
On je podsetio da su 2012. godine partijske liste imale obavezu da stave 30 dosto žena na listu, a 2014. godine je, kako je naveo, došlo do izmjene gdje jedno od četiri mesta na listi mora pripadati ženi.
„Tako da sada, kada naše liste gledamo kad predaju liste, kako se hvale da imaju 35 odsto žena na listama, u stvari se hvale da su ispoštovale zakon, bez koga ne bi moglo doći do proglašenja njihovih lista, odnosno učešća na izborima.Vidi se da to nije izraz težnje da se dođe do ravnopravnosti polova, nego poštovanje onoga što im je naloženo zakonom“, kazao je Vukićević.
Odbornik u Skupštini opštine Budva, Božidar Vujičić, kazao je da se Građanska akcija obratila Ustavnom sudu da se izjasni da li u skladu sa Ustavom birači u Crnoj Gori imaju pravo da neposredno biraju.
„To je jedna stvar, i druga bitna jeste da je biračko pravo jednako. Aktivni deo biračkog prava jeste jednak – da mi svi uzmemo glasački listić i glasamo, ali pasivni dio da imamo pravo da budemo birani, ne da nije jednak nego je upravo primer najveće diskriminacije u Crnoj Gori“, smatra Vujačić.
Okrugli sto je sproveden u okviru regionalnog naučno-istraživačkog projekta „Balkanska komparativna studija izbora: Uticaj personalnog glasa na unutarpartijsku demokratiju“, čiji je nosilac CeMI.
Ovaj projekat se realizuje u okviru Regionalnog programa za promociju istraživanja na Zapadnom Balkanu (RRPP), koji sprovodi Univerzitet u Friburgu uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju.
