Beograd – Čak 92% aktivista i aktivistkinja imaju bar jednu psihološku teškoću, pokazuju rezultati istraživanja o mentalnom zdravlju aktivista i aktivistkinja „Da li čuješ? Da li osećaš? – Aktivistička borba i mentalno zdravlje“.
Istraživanje je, u sklopu inicijative „Podržimo Se“ Građanskih inicijativa, sprovelo udruženje PIN – Psychosocial Innovation Network (Mreža psihosocijalnih inovacija), a rezultati su predstavljeni u Prostoru “Miljenko Dereta” u Beogradu.
O rezultatima istraživanja govorile su Aurelija Đan, istraživačica, Jana Dimoski, istraživačica, PIN, i Dragoslava Barzut, Građanske inicijative.
Cilj ovog istraživanja jeste ispitivanje i razumevanje stanja mentalnog zdravlja aktivista i aktivistkinja.
S jedne strane, cilj je procena učestalosti različitih psiholoških teškoća među aktivistima, odnosno razumevanje da li je i u kojoj meri mentalno zdravlje aktivista narušeno, ali i procena stanja kvaliteta života u ovoj grupi.
S druge strane, cilj je razumevanje na osnovu kojih faktora koji se tiču pojedinca, radnog okruženja ili širih društvenih fenomena možemo objasniti date psihološke teškoće i kvalitet života.
Ovo je prvo istraživanje ovakvog tipa u Srbiji, kojim sada „crno na belo imamo vrišteću poruku da se aktivisti/kinje ne osećaju dobro“.
Govoreći o značaju brige o mentalnom zdravlju, istraživačica Aurelija Đan kazala je da bi mentalno zdravlje trebalo da se prizna za jedno od osnovnih ljudskih prava, jer “bez mentalnog zdravlja ne možemo da se borimo ni za jedno drugo pravo”.
Predstavljajući rezultate istraživanja, istraživačica Jana Dimoski kazala je da podatak da devet od deset aktivista/kinja ima bar jednu psihološku teškoću, govori da je stanje urgentno i da se ne sme zanemarivati. Ona je navela da među zabeleženim psihološkim teškoćama, prednjače simptomi sekundarne traumatizacije koje ispoljava čak 83% ispitanika.
Simptome depresije ispoljava 83% njih, anksioznosti 62% i simptome izgaranja 41% ispitanika.
Istraživanje je pokazalo da faktori koji doprinose većoj učestalosti psiholoških teškoća jesu mlađi uzrast aktiviste/aktivistkinje, direktno pružanje usluga korisnicima (npr. pružanje psihološke podrške), prekovremeni rad, kao i procene da stigma bavljenja aktivizmom utiče negativno na ishode aktivističkog rada.
S druge strane, faktor koji doprinosi manjoj izraženosti psiholoških tegoba jeste ravnopravna i fer podela poslova i obaveza između članova tima u organizaciji.
Na osnovu rezultata dat je set praktičnih preporuka usmerenih na to šta sama organizacija civilnog društva ili neformalno aktivističko udruženje može da uradi kako bi se prevenirale psihološke teškoće kod aktivista i aktivistkinja.
Takođe, date su i preporuke o tome na koji način je potrebno raditi sa spoljnim akterima (donatorima, državnim institucijama i međunarodnim agencijama), a kako na razbijanju stigme bavljenja aktivizmom.
