Beograd, 12. jun 2019. – Praxis je ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministru zdravlja uputio apele da preduzmu mere koje će omogućiti da svako dete bude upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja.
Apeli su upućeni, navode iz Praxisa, zbog toga što se u Srbiji i dalje rađaju deca koja ne mogu da budu upisana u matičnu knjigu rođenih, u slučajevima kada majke novorođene dece ne poseduju lične dokumente.
U ovim situacijama upis dece nije moguć zbog restriktivnih odredaba dva podzakonska akta koji regulišu postupak prijave rođenja i upisa u matičnu knjigu rođenih, ukazuje Praxis.
Praxis ocenjuje da Uputstvo o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga i Pravilnik o postupku izdavanja prijave rođenja deteta i obrascu prijave rođenja deteta u zdravstvenoj ustanovi ne predviđaju mogućnost upisa novorođene dece u slučajevima kada majke ne poseduju dokumente.
S obzirom da su ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministar zdravlja nadležni za donošenje i izmenu ovih propisa, Praxis se njima obratio sa apelom da izmene sporne odredbe i na taj način spreče pojavu novih pravno nevidljivih lica.
Praxis je u apelima ministrima istakao da postojeća situacija predstavlja grubo kršenje prava deteta na upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, koje je garantovano i ratifikovanim međunarodnim konvencijama i Ustavom i zakonom Republike Srbije.
Da postojeća situacija nije zadovoljavajuća, uočio je i veliki broj međunarodnih organizacija i ugovornih tela, koje su uputile preporuke Srbiji da otkloni ovaj problem.
Praxis je pre godinu dana već uputio Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu apel za izmenu propisa.
Međutim, Ministarstvo je u odgovoru Praxisu navelo da je u normativnom okviru omogućeno da svako lice bude upisano u matičnu knjigu rođenih, pri tome zanemarivši činjenicu da deca čije majke ne poseduju dokumenta ne samo da neće moći odmah po rođenju da se upišu u matične knjige, nego će za njih morati da se sprovedu dodatni, često veoma dugotrajni postupci.
Da takva situacija predstavlja kršenje odedaba Kovencije o pravima deteta, potvrđuje tumačenje UNICEF-a, prema kojem upis „odmah nakon rođenja“, podrazumeva rok od nekoliko dana, a ne meseci.
Ovaj problem u Srbiji pogađa gotovo isključivo pripadnike romske nacionalne manjine, jer u ovoj populaciji i dalje nemali broj osoba ne poseduje lične dokumente.
Na taj način, njihov ionako težak položaj dodatno se pogoršava, a marginalizacija i obespravljenost samo se produbljuju, saopštio je Praxis.
