Beograd – A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava je organizacija koja se kontinuirano bavi pristupom ekonomskim i socijalnim pravima marginalizovanih grupa.
Njihov rad se pre svega bazira na terenskom i neposrednom radu sa korisnicima, gde iz ugla prakse i iskustava korisnika analiziraju da li postoje poteškoće u pristupu pravima, pokreću postupke zaštite prava i kreiraju predloge za bolji obuhvat prava.
Njihovi korisnici su pretežno pripadnici romske nacionalne manjine, osobe u riziku od siromaštva i osobe u situaciji beskućništva.
Terenski rad koji obavljaju obuhvata celokupnu teritoriju Srbije, sa akcentom na obilaske neformalnih naselja i objekata namenjenih za socijalno stanovanje.
Međutim, svesni su da ne mogu da pokriju sve osobe kojima su narušena prava, niti sve pripadnike i pripadnice osetljivih društvenih grupa.
Upravo zbog toga, pozivaju OCD koje se bave specifičnim problemima i društvenim grupama, da im pruže doprinos u formiranju što šire slike o otežanom pristupu sistemu socijalne zaštite sa akcentom na smanjenje prava zbog primene Zakona o socijalnoj karti.
U martu 2022. godine otpočela je primena Zakona o socijalnoj karti, koji je donet sa ciljem automatizacije postupaka i procesa vezanih za postupanje u oblasti socijalne zaštite. Ovaj zakon digitalizuje postupke koji se vrše pred centrima za socijalni rad i uvodi brojne novine u načinu na koji socijalni radnici donose odluku o nekom pravu.
Kada je reč o pravima iz oblasti socijalne zaštite, prikupljaju se podaci od kojih zavisi ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć, jednokratnu novčanu pomoć i dodatak za tuđu negu i pomoć.
Uprkos proklamovanom cilju – da doprinese efikasnijem ostvarivanju prava i usluga socijalne zaštite i pravednijoj raspodeli socijalne pomoći, već u prvim mesecima primene primećuju kako im se javlja veliki broj građana koji su godinama primali novčanu socijalnu pomoć, ali u tom trenutku ostaju bez nje.
Početak primene ovog zakona doveo je do smanjenja broja korisnika novčane socijalne pomoći za najmanje 27.000 osoba, da bi do kraja 2023. godine broj lica koja su izgubila status korisnika socijalne zaštite postao veći od 40.000.
Najčešći slučajevi iz njihove prakse gde su korisnici gubili pravo zbog ovog registra su se odnosili na sledeće situacije: nelogične i nesrazmerne cene prihoda prilikom otkupa sekundarnih sirovina, netačni podaci o prihodima, pogrešno prikazivanje ili klasifikovanje pokretne i nepokretne imovine korisnika, klasifikovanje socijalnog stana u imovinu korisnika, evidentiranje automobila koji su prodati auto-otpadima i koji su uništeni ili nisu registrovani, uračunavanje sezonskog rada u prihode i drugo.
Sada, već dve godine kontinuirano prikupljaju podatke o slučajevima kršenja prava, i koliko god se intenzivno bavili ovom temom, sigurni su da ste i vi, njihove kolege, u svojim sredinama i sa vašim korisnicima imali dodira sa ovim ili sličnim slučajevima.
Takođe, svako od nas uglavnom pokriva jednu do dve kategorije ranjivih grupa i svakako nismo u dodiru sa svima. Zbog toga je važan i preko potreban vaš doprinos.
Ovi slučajevi su im potrebni kako bi pokrili i napravili sveobuhvatniju sliku o tome kako Socijalna karta utiče na sistem socijalne zaštite i analizirali potencijalno nove situacije u kojim se kršenje prava dešava.
Namera je da dalje testiraju mehanizme za zaštitu socijalnih i ekonomskih prava i zatraže sudsku zaštitu, da postojeće strateške slučajeve učine sveobuhvatnijim i temeljno mapiraju sve situacije u kojima zbog primene socijalne karte, odnosno digitalizacije, dolazi do otežanog pristupa socijalnoj zaštiti. Poziv se odnosi na teritoriju Srbije i dobrodošli su primeri iz raznih delova zemlje.
Inicijativa A 11 se u svom radu pridržava etičkih i zakonskih pravila o privatnosti i zaštiti podataka o ličnosti, te će sve informacije podeljene sa njima ostati anonimne i koristiće se samo u svrhu ovog poziva.
Detalje o potencijalnim slučajevima dostavite do 31. jula 2024. godine Urošu Ranđeloviću.
Uz zahvalnost, tim Inicijative vam stoji na raspolaganju za sva pitanja i konsultacije.
Ovaj poziv nastao je u okviru sprovođenja aktivnosti na projektu „Strateške parnice protiv digitalnog nadzora nad socijalnom zaštitom u Srbiji“, koji je podržao Fond za digitalnu slobodu (Digital Freedom Fund).
