Povećani ciljevi energetske efikasnosti u regionu

Energetska zajednica je 16. oktobra prihvatila obaveze energetske efikasnosti koje važe za Evropsku uniju i propis o izgradnji energetske mreže u regionu koji će i zvanično omogućiti finansiranje prioritetnih projekata iz evropskih fondova.

Na godišnjem sastanku Ministarskog saveta Energetske zajednice u glavnom gradu Albanije usvojen je i plan povećanja efikasnosti Zajednice i njene otvorenosti za javnost, a po prvi put usvojene su i sankcije protiv BiH jer nije usvojila Drugi energetski paket u sektoru gasa. Srbija je, kako je rekao ministar energetike Aleksandar Antić, dobila pohvale na skupu za primenu svojih obaveza. On je najavio da će zbog novih propisa koji su usvojeni u okviru Energetske zajednice, biti povećana ulaganja u energetsku efikasnost.

Današnje usvajanje cilja od 20% za energetsku efikasnost stavlja ugovorne strane Energetske zajednice na isti nivo kao članice EU“, izjavio je nakon sastanka evropski komesar za klimatsko delovanje i energetiku Migel Arijas Kanjete.

Direktiva će zahtevati od članova Energetske zajednice da usvoje mehanizme za uštedu energije u distributivnim i maloprodajnim energetskim kompanijama, da promovišu efikasnost u sistemima grejanja i hlađenja, kao i kogeneraciju, i da primenjuju godišnje ciljeve za renoviranje zrada centralne vlasti.

Usvojene smernice za Transevropsku energetsku infrastukturu uspostaviće sveobuhvatni regulatorni i pravni okvir za usklađivanje izdavanja dozvola i pravne procedure za projekte od zajedničkog interesa za Eneretsku zajednicu i ti projekti će dobiti i formalnu mogućnost da se finansiraju iz pretpristupnih IPA fondova i linije za investicije u susedstvu.

Usvajanje propisa o Transevropskoj energetskoj infrastrukturi postavlja osnove za pravi panervopski energetski sistem infrastrukture“, naveo je Kanjete.

Energetska zajednica je 16. oktobra po prvi put usvojila sankcije protiv BiH zbog neusklađivanja propisa o gasu sa Drugim energetskim paketom EU. Prema ranijim informacijama, BiH nije usvojila Zakon o gasu na državnom nivou, a sankcije uključuju uskraćivanje pomoći.

Kao posebno značajno istaknuto je usvajanje predloga grupe visokog nivoa za razmatranje reformi Energetske zajednice, što će omogćuiti unapređenje procedure za rešavanje sporova, ali i veće uključivanje javnosti u rad Zajednice kroz uspostavljanje Parlamentarnog plenuma Energetske zajednice i saradnju sa organizacijama civilnog društva.

Kanjete je prethodno na otvaranju skupa rekao da će reforme i propisi koji se 16. oktobra usvajaju na sastanku u Tirani doneti korist Energetskoj zajednici, veću povezanost sa Evropskom unijom i uštedu energije.

Energetska zajednica postaje integralni deo i partner šire Energetske unije. Radimo zajedno ne samo na efikasnoj trgovini, već na zajedničkom energetskom sistemu koji treba svim Evropljanima da omogući pouzdan i konkuretnan pristup energiji“, rekao je evropski komesar na otvaranju 13. ministarskog sastanka Energetske zajednice u Tirani.

Na sastanku u Tirani direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač je dobio još jedan trogodišnji mandat na čelu te organizacije, počev od 1. decembra 2015. godine.

Dobri rezultati Srbije

Ministar energetike Srbije Aleksandar Antić izjavio je da je na Ministarskom savetu Energetske zajednice Srbija prvi put dobila samo pohvale, i najavio da će zbog novih propisa koji su usvojeni biti povećana ulaganja u energetsku efikasnost.

Sekretarijat Energetske zajednice i predstavnici Evropske komisije su konstatovali da je Srbija od svih članica najviše uradila i po pitanju usklađivanja regulative sa zakonodavstvom EU, da je najnaprednija u liberalizaciji tržišta struje i gasa, da je jedina otpočela stvaranje obaveznih rezervi nafte i da od svih država članica u najvećoj meri poštuje sve ugovorne obaveze“, izjavio je Antić za Betu i EurActiv nakon ministarskog sastanka u Tirani.

Na skupu je doneta odluka o prihvatanju evropske direktive za energetsku efikasnost, istakao je on i dodao da će to stvoriti obavezu kod svih zemalja članica da se daleko odgovornije ponašaju prema energiji i da ostvare uštede u objektima u vlasništvu vlade, kao i u distributivnim mrežama.

Mi to uglavnom već imamo kao deo pravnog sistema, to je deo našeg zakona o racionalnom korišćenju energije, pa nećemo imati poseban regulatorni zadatak, ali ćemo imaćeti obavezu da daleko više sredstava obezbedimo za projekte energetske efikasnosti“, rekao je Antić.

Na pitanje kako će se to finansirati, rekao je da Srbija ima budžetski fond za energetsku efikasnost preko kojeg se finansiraju određeni projekti, ali da će biti predviđene dodatne mere.

U najskorije vreme ćemo pokušati da definišemo način da sa Ministarstvom finansija stvorimo projekciju kako je moguće da ta sredstva budu obezbeđena“; naveo je ministar energetike Srbije.

Na pitanje o ranijoj napomeni Energetske zajednice da bi Srbija mogla biti pozvana da revidira plan za obnovljive izvore energije, rekao je da o tome nije bilo reči.

Kada je reć o usvojenoj direktivi o energetskoj infrastrukturi, precizirao je da je njome na kvalitetniji načni definisana procedura za definisanje projekatta od značaja za Energetsku zajednicu, kao i za to kako oni mogu da postanu projekti od značaja za Evropu, i kako će se reguliati finasiranje.

Definisane su i procedure i tela koja će za izradu te energetske infrastrukture pratiti izdavanje svih dozvola i saglasnosti i ubrzati sve procedure„, rekao je Antić.

Inicijativa za saradnju sa EU u oblasti snabdevanja gasom

Na skupu u Tirani usvojen je i plan reformi za iduću godinu a jedna od njih je uspostavljanje zajedničkog akta o sigurnosti snabdevanja gasom 28 zemalja članica EU i osam članica Energetske zajednice, što je predložila Evropska komisija, a podržali ministri zemalja članica EU.

Kako je za EurAktiv i Betu 15. oktobra objasnio direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač, ovaj propis, koji će uspostaviti obavezu za saradnju članova Energetske zajednice i EU u oblasti sigurnosti snabdevanja gasom, sada treba da prođe kroz proceduru zvaničnog usvajanja u EU.

Tim aktom bi se uvela obaveza razmene informacija i primena drugih mera između EU i zemalja regiona.

Kopač je objasnio da takva direktiva postoji na nivou EU, a Evropska komisija je predložila da se on proširi i na zemlje Energetske zajednice, čiji je Srbija član, što bi značilo da se zemlje regiona u ovoj oblasti tretiraju ravnopravno sa članicama EU, i to je naišlo na podršku ministarskog saveta EU.

Kao konkretan primer naveo je da bi Mađarska i Srbija morale da razmenjuju podatke o količinama raspoloživog gasa, a na svim granicama bi morali da budu uspostavljeni takozvani povratni tokovi gasa.

Iskustva i potrebe regiona

Albanski premijer Edi Rama izjavio je na otvaranju skupa da je osnivanje Energetske zajednice samo 10 godina nakon krvoprolića na Balkanu i njen uspešan razvoj u prethodnih 10 godina „odličan primer koji ćemo nastaviti da gradimo“. Kako je naveo, pokazalo se da je saradnja na regionalnom nivou, gde se bez povezivanja ostvaruju samo gubici, „nadahnjujući primer za ekonomiju“.

Balkan ima potencijale i raznovrsne izvore za proizvodnju energije. Ako svaka zemlja to koristi zasebno, to je skupo i donosi manje koristi za naše građane“, istakao je on.

Rama je ukazao na korist koju donose reforme u energetskom sektoru, navodeći da je energetski sektor u Albaniji pre samo dve godine bio na ivici ambisa, gotovo nelikvidan, i predstavljao pretnju za finansije u celini.

“Od sektora u koji je vlada trebalo da uloži 150 miliona evra godišnje, kako bi se kontinuitet snabdevanja osigurao, do sektora koji ima prihod 130 miliona dolara godišnje, sektor u koji više ne treba da se ulaže“ iz budžetskih mehanizama za sprečavanje krize, naveo je Rama.

Ukazao je da je Energetska zajednica bila značajan podsticaj za to, kao i podrška Albaniji u rešavanju spora sa stranom kompanijom koja je bila distributer u toj zemlji, i istakao je da je Albanija od zemlje koja je bila na začelju u energetskoj zajednici po usvanjanju i primeni propisa postala lider u reformama.

Dan ranije na panelu o razvoju energetskog koncepta za Evropi, zamenik ministra spoljnih poslova Bugarske Valentin Porijazov (Poriazov) rekao je 15. oktobra da je Bugarska u EU najosetljivija u pogledu snabdevanja gasom jer 90% uvozi iz Rusije, i dodao je da zbog toga plaća duplo više nego Nemačka i da je to problem celog regiona.

Kao ključno za rešavanje tih problema istakao je razvoj južnog koridora za gas iz Azerbejdžana, ali i drugih mogućih zemalja, i dodao je da se nada da će SAD uskoro izvoziti tečni prirodni gas u Evropu.

Potrebno je i integrisano tržište, berza energije, različiti dobavljači. Onda nećemo biti žrtve energetskog oružja. Gas uvek dolazi ili od nestabilnih zemalja, ili zemalja sa upravljanjem kakvo mi ne podržavamo„, rekao je on.

Dodao je da Rusija treba i dalje da izvozi gas kroz Ukrajinu jer, kako je rekao ima najbolji tranzitni sistem između Rusije i Evrope.

Ambasador SAD u Albaniji Donald Lu ocenio je da nema potrebe za „mega projektima“ poput Tuskog toka i ekspanzije Severnog toka, kojima bi se, kako je naveo, istim korisnicima davao isti gas, a sadašnji kapacitet za to nije iscrpljen. SAD podržavaju Južni koridor, uključujući TAP, i smatraju da je to ključno za energetsku bezbednost Evrope, rekao je on.

Zamenik ministra spoljnih poslova Italije Mario Điro rekao je da su za energetski sistem ključni sigurnost, integrisano unutrašnje tržište, energetska efikasnost, dekarbonizacija koja će biti razmatrana krajem godine na klimatskoj konferenciji u Paritzu, kao i istraživanje i inovacije.

Izvor: euractiv.rs

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…

EU agencija za fundamentalna ljudska prava
Evropa, Vesti

FRA: Evropa doživljava talas antisemitizma

_______
Beč – Evropa doživljava „talas antisemitizma“, koji je delimično prouzrokovan sukobom na Bliskom istoku, saopštila je Agencija Evropske unije za osnovna prava. Agencija je objavila i istraživanje, koje je sprovedeno…