Brisel – Savet Evropske unije i Evropski parlament postigli su preliminarni dogovor o merama za smanjenje emisije metana, koji je posle ugljen-dioksida drugi gas po količni emisije sa štetnim efektom staklene bašte koji pospešuje klimatske promene i zagađuje vazduh.
Dogovor uključuje nove obaveze za industrije nafte i gasa i uglja da redovno izveštavaju i potvrde emisiju metana, kao i mere da se takva emisija spreči, uključujući i mere za sprečavanje curenja metana.
Predviđene su i mere transparentnosti za emisiju nafte, gasa i uglja koji se uvoze u EU, kao i specifični rokovi za monitoring i nezavisne inspekcije potencijalnih emitera metana.
Metan doprinosi globalnom zagrevanju i zagađenju vazduha. U EU je energetski sektor odgovoran za emisiju 19 odsto metana.
Članice EU su u decembru 2022. godine postigle dogovor o predlogu za smanjenje tih štetnih emisija, a za njegovo prihvatanje bilo je potrebno zeleno svetlo parlamenta.
Mere su deo paketa „Spremni za 55“ koji previđa da emisija gasova sa efektom staklene bašte u EU do 2030. bude smanjena za najmanje 55 odsto.
Među štetnim gasovima koji uništavaju životnu sredinu, na prvom mestu je ubedljivo CO2, a slede metan, azot-dioksid i fluorisani ugljovodonici, ili takozvani F-gasovi.
Međutim, za razliku od CO2, metan ima jači efekat – apsorbuje više topline tako da na globalno zagrevanje utiče sa 30 odsto, a na rok od 20 godina njegov je štetni potencijal za efekat staklene bašte 84 puta veći od efekta CO2.
Globalno 60 odsto emisija metana nastaje ljudskom delatnosću, i tu prvo mesto zauzima poljoprivreda, zatim energetski sektor, otpad, ali i spaljivanje biomase, prenosi Betin servis Zelena Srbija.
