Černobil, 29. novembar 2016. (AFP) – Iznad oštećenog reaktora u Černobilu 29. novembra je postavljena nova kupola koja treba da zaštiti postrojenje od spoljnih uticaja i spreči širenje radijacije u narednih 100 godina.
Izgradnja kupole je koštala dve milijarde evra, a rezultat je napora međunarodne zajednice koja je želela da otkloni opasnost od urušavanja starog zaštitnog omotača i obezbedi to područje.
"Mnogi su sumnjali, mnogi nisu verovali. Čestitam vam prijatelji! Da! Uradili smo to!", rekao je ukrajinski predsednik Petro Porošenko na ceremoniji postavljanja kupole.
"Obeležili smo danas u Černobilu završetak radova na postavljanju konstrukcije", ključne etape međunarodnog programa koji Černobil treba da učini sigurnim, saopštile su francuske kompanije Vensi i Bujg koje su realizovale projekat vredan dve milijarde evra.
Kompanija Novarka koja je učestvovala u projektu saopštila je da bi kupola mogla da prekrije Stadion Francuske u Parizu ili njujorški Kip slobode.
Metalna konstrukcija lučnog oblika teška je 25.000 tona, a sa dodatnom opremom imaće 36.000 tona. Kupola je visoka 108 metara, prečnika 162 metra a njen vek bi trebalo da bude najmanje 100 godina.
Nova kupola biće u upotrebi od kraja 2017. godine, nakon postavljanja neophodne opreme koja će se koristiti za rušenje starog betonskog omotača iz sovjetskog doba koji je postavljen oko reaktora broj 4 posle havarije.
Prvi zaštitni oklop oko centrale u Černobilu izgrađen je od 400.000 kubnih metara armiranog betona. Na postavljanju tog omotača radilo je 90.000 ljudi u teškim uslovima.
Njegov vek je trebalo da bude između 20 i 30 godina, ali su prvi radovi na njegovom pojačanju počeli još 1999. godine, a nastavljeni tokom 2000-tih.
Međunarodna zajednica je zatim, suočena sa opasnošću da se stari omotač uruši, odlučila da finansira izgradnju novog omotača. U tom cilju Evropska banka za obnovu i razvoj je formirala fond a radovi su počeli 2012.
Kupola bi trebla da bude otporna na zemljotres jačine 6 stepeni Merkalijeve skale.
Reaktor u Černobilu je ekspoldirao 26. aprila 1986. u 1.23 prilikom bezbednosne provere. U sledećih 10 dana postrojenje je gorelo emitujući u atmosferu radioaktivne materije koji su, prema nekim procenama, zahvatile tri četvrtine Evrope, a posebno Rusiju, Ukrajinu i Belorusiju, tada u sastavu bivšeg SSSR-a.
Tokom četiri godine oko 600.000 građana Sovejtskog Saveza radilo je na mestu nesreće na gašenju požara, postavljanju betonske zaštite, izolaciji oštećenog reaktora i čišćenju okoline.
Danas se i dalje vodi debata o broju žrtvava katastrofe i njenim posledicama po ljude i prirodu. Prema zvaničnim podacima, neposredno je stardalo oko 30 ljudi, ali neke procene govore o mnogo većem broju ljudi.
